Булатовић открива: Како је Ђукановић самом себи објавио рат
1 min read
Момир Булатовић
Пише: Момир Булатовић
Мило Ђукановић, тадашњи предсједник Црне Горе и освједочени НАТО сарадник, као члан Врховног савјета одбране СР Југославије дао је глас да се зарати са НАТО-ом.
Ово пригодно историјско подсјећање носи са собом и једно корисно наравоученије – Устав свако и увијек мора да поштује.
Средином 1998. године биле су интензивиране антитерористичке активности на простору Косова и Метохије. Стога је било потребно да се ускладе дејства и зоне одговорности Војске Југославије и полиције Србије. Међутим, и за такву улогу Војске била је потребна конкретна одлука Врховног савјета одбране (ВСО).
Проблем је био у томе што је његов члан тада био и Мило Ђукановић, који је одавно, и јавно и тајно, дјеловао против државних интереса СР Југославије. Према његовим наређењима, црногорска полиција је стално била на ивици сукоба са припадницима Војске Југославије распоређеним на територији те републике, али формално-правно он је био члан Врховног савјета одбране који је одлучивао на принципу консензуса сва три члана – предсједника Југославије, Србије и Црне Горе.
У том саставу су одржана само два састанка ВСО. Први је био у Белом двору у Београду, 9. јуна 1998. године, на самом почетку здруженог антитерористичког дјеловања.
Предсједник СРЈ Слободан Милошевић је све учеснике састанка, а посебно генерала Момчила Перишића, савјетовао да пазе шта причају пред Милом Ђукановићем.
„Све што њему изговориш, као да си одмах послао у штаб НАТО-а. Посебно не спомињи где ти је која јединица, јер то може доћи главе људима који су у њима“, упозоравао је предсједник Милошевић генерала Перишића, начелника Генералштаба.
Мило Ђукановић је стигао у заказано вријеме у дугачкој колони блиндираних возила и са тридесетак пратилаца наоружаних дугим цијевима. Генерал Перишић је излагао ситуацију на начин који нико није могао да разумије. Ђукановић је постављао низ прецизних питања везаних уз степен ангажовања и распоред јединица Војске Југославије.
Одговори генерала Перишића били су такви да би сахранили свачију љубопитљивост. На крају, и Ђукановић је гласао за закључке који оцјењују да је ангажовање Војске Југославије на Косову и Метохији у складу са Уставом и законима земље и подржао је оружану борбу против терористичке ОВК.
Друга сједница Врховног савјета одбране одржана је пар мјесеци касније, 4. октобра 1998. године. Ситуација у којој се налазила наша држава била је драматична. Ескалирале су пријетње употребом војне силе НАТО-а према Југославији и требало је одговорити на њих.
Савезна влада СРЈ је то урадила у више наврата, позивајући се на одредбе међународног права и принципе Повеље ОУН који забрањују употребу силе, као и пријетњу њоме, сувереним државама које не угрожавају друге земље и мир у свијету. Била је заказана и сједница Савезне скупштине, али став ВСО је био најважнији.
На почетку је Слободан Милошевић кратко изложио суморну ситуацију и нагласио је да нема потребе за дугим говорима. Тражио је да се чланови Савјета (Милан Милутиновић и Мило Ђукановић) изјасне о кратком и једноставном закључку који се сводио на то да се наставе све активности и не жале напори да се спријечи НАТО агресија, али да уколико до ње ипак дође, да бранимо СР Југославију свим расположивим средствима. Милан Милутиновић је прихватио препоруку, говорио кратко и подржао предложени закључак.
На Милу Ђукановићу је била велика мука. Било је више немогуће сједити на двије тако удаљене столице – бити амерички штићеник, а као члан Врховне команде практично објавити рат својим газдама. Зато је, као и многи политичари у невољи, прибјегао дугачком монологу и упорно бјежао да каже: „Да“ или „Не“.
„То ти Мило причај пред својим бирачима“, прекинуо га је Слободан Милошевић. „Овде ти нама реци јеси ли за ове закључке, или ниси?“
„Али ја тврдим да не смијемо да се сукобимо са НАТО пактом…“ узвратио је Ђукановић.
„Па је ли ти мислиш да смо ми остали блесави, па да хоћемо да се бијемо са толиком силом?“, опет га је прекинуо Милошевић. „Ево, овде лепо пише да треба да урадимо све да до тога не дође. Али, Мило, нећемо ми да нападнемо сами себе. Не одлучујемо ми да ли ће они да нас нападну, или неће. Урадићемо све да до тога не дође, али ако дође, ми имамо само једну одлуку – да се бранимо, или да се предамо. Је ли ти разумеш шта ја тебе питам?“, стезао га је Милошевић челичним обручима.
„Ја само знам да не треба да се сукобимо са НАТО-ом“, укопавао се Ђукановић.
„Ајде да пробамо овако“, опредијелио се Милошевић за тактику учитеља у нижим разредима основне школе. „Ја тебе лепо да питам, а ти да ми одговараш. Мило, је ли имамо ми Војску?“
„Имамо“, прихватио је Мило игру наметнуту јачом вољом!
„Па шта треба да ради та војска, кад је већ имамо, него да брани земљу кад је неко нападне? Је ли тако, Мило?“
„Јесте!“
„Па, Мило, је ли треба наша војска да брани нашу земљу?“
„Треба“, узвратио је Мило уљуљкан реторичким ритмом.
„Састанак је завршен!“, рекао је Милошевић, покупио своје папире и устао од стола!
На његовом лицу није било ни трага славодобитности, већ само благи осјећај гађења. Ђукановићу је требало пар секунди да схвати шта се управо десило и године каснијег немуштог и неуспјешног правдања због таквог „гласања“.
Коначно, шта би било да је тада Мило Ђукановић био досљедан (што иначе није циљ којем он претјерано тежи) и рекао: „Не“?
Одлука би остала иста, само што би Ђукановић био ухапшен на лицу мјеста и оптужен за велеиздају. Тако је било записано у Уставу СР Југославије кроз обавезу да се по сваку цијену брани суверенитет и територијални интегритет државе. Иста уставна норма важи и за државе које су настале из ње.
Одбрана државе и њене цјеловитости је обавеза изнад и прије свих осталих.
Извор: Спутњик
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ko je slao na dubrovnik, ko je radio u vrhovnoj odbrani, ko… a sada kao nije on, ne nego ja… gdje je bio i milošević treba i đukanović… a sada što je poltron to je drugo
Nesporno je da se gospodin Bulatović nije mogao ravnopravno nositi sa Djukanovicem izakoga su nesporno stajale obavještajne sluzba sa zapada i iz CG. Ne treba smetnuti s uma da je Amerika abolirala Al Kapona kada joj je to bio interes!Krimiinalce ne može tako lako pročitati pošten čovjek. Tek kada bude odvojen od Službi i kriminalaca poltrona zače se ko je Milo stvarno.
Momire pošteni, da ste radili svoj posao tada, ne bi imali problem sada.
Momir Bulatovic je cestiti Crnogorac i Srbin, s licnom etikom i s dosljednim patriotizmom. Vrlo upucen i vrlo inteligentan covjek. Ne komentarisem napamet. Platio je cijenu iskrenog patriotizma. Stoga, beznacajne su salve mrznje na njega i ovdje i bilo gdje.
I ovdje nešto zasmrđe ,ček ček …pa da i tu je Komlen. Đe si Komlenčiču branioče lika i djela. Ha ha.
Ристо трањице.
Ma šta nam napriča. Tata Slobo ti je završio u zatvoru a tebe niko nije ni teretio jer su svi znali da si bio nebitan i poltron. Kakva karijera.
Najveća pošast koja je zadesila Crnu Goru je vladavina jedinstvenog DPS-a sa Momirom na čelu !
Bolje su bile mahmut pašine vojne od Momirovog vođenja Crne Gore u ćorsokake , od raspada bivše SFRJ , krvave bratoubilačke ratove , krađe naroda kroz inflacije , otimanja deviznih štednji , Jezde i Dafine , do sramote đe je odveo Crnogorsku mladost napadom na Dubrovnik do izlaganja svoje države bombardovanju od strane NATO , a sve za tuđe srpske interese !
U Crnogorskom narodu ćeš ostati upamćen kao v….. velikosrpskog državnog projekta , a Crnu Goru si ukopao i o….. da se ne možemo oprati decenijama .
Kao odgovor na to samo cu ti rec da je u svim tim pljačkama dps-a sudjelovao i Milo zasto je Milo drukčiji!? Sto je promijenio kaput iz srpskog u crnogorski i sutra ce u albansku ako zatreba
Zar to sto je Milo jedno vrijeme bio prvi saradnik Momira Bulatovica abolira istog od svoje sramotne uloge u propasti Crne Gore ?
Ja mislim da ne abolira , marocito sto se zna da je Momirova rijec tada bila zadnja !
Koje propasti Crne Gore vucibatino?Crna Gora je,crna tacka medjunarodnig kriminala za Evropu.Najveci izvozni brend pod vasim diktatorom su vam razni klanovi.To su posledice vladavine jednog diktatora latinoameeickog tipa.Sve dok svira po notama svojih zapadnih gazda dotle ce i da traje i dok bude igrao na kartu srbofobije i rusofobije sve zarad opstanka na vlasti.A poznato je da Ameri sklapaju dilove i sa crnim djavolom samo ako rovari rotiv ruskih interesa.A termin velikosepski su skovali austrougari jer je njima svaka Srbija bilav velika.Znama da ce tebi kao ustaši ovo biti tesko da razumijes
Pa kakav je Milo imao izbor ako bio uhapsen. Ti i jesi platio svoju bespogovornu poslusnost Milosevicu. Djukanovic je pokusao da zastiti Crnu Goru za razliku od tebe. Zato si tu gdje jesi. Osim toga general Perisic je bio saradnik NATO. Je li hapsen u Beigradu zbog sastanka sa stranim diplomatom. Ostario si a nisi se opametio.
Jeste, nazalost, za Perisica ste potpuno u pravu. Ali, ko izda drzavu, izdace i prijatelje, pa porodicu, pa i sam sebe. Evo, Milo ide u tom pravcu. Za drzavu citamo, prjatelje, gledali i gledamo, pa ce CG, pa Aca, pa Kolarevice i Anu… Samo ne znam da li vi to shvatate, ili imate ogromnu korist od okg, ili radite u korist svoje stete, da ne kazem nesto grublje. I na kraju, Milo ne stiti CG, vec sebe i svoj dzep, a to cete brzo videti.
Blentovene idi zderi sendvic jado.
Hm, ostario. Betoven je umro u 19.vijeku a u Crnu Goru nije dolazio ili mozda jeste ako drzavni istorici smisle da jeste )). Nego, Crnogorci moraju biti „u visinama“. Cudi me kako je prirodno inteligentan narod, za relativno kratko vrijeme, usao u stanje suzene svijesti i nikako da izadje iz tog tunela. Izgleda da se Njegos, nekom kosmickom greskom, rodio u Cg
Naocigled najodgovornijih ljudi u drzavi Milo je obavljao djavolji posao uz podrsku zapada.
Malo je reci da je ovo grozno. Dozvolili ste da ovaj crv izraste u pravo cudoviste,
Da ste tada povukli u vezi sa njim prave poteze istorija bi tekla drugim tokom.
Imali ste sigurno neke svoje razloge, ali nije ispalo dobro.
Takva vremena