Пише: Зоран Буквић
Извештај НАТО савеза за 2020.годину, сусрети премијера, Здравка Кривокапића и министарке, Оливере Ињац са генералним секретаром НАТО савеза, Јенсом Столтенбергом и потпредседника Владе, Дритана Абазовића са замеником генералног секретара НАТО савеза, Мирчом Ђоаном, су веома интересантни и занимљиви.
Интересантност и занимљивост огледа се у снисходљивости наших званичника са званичницима из НАТО и вођењу политике одбране која није у интересу народа и коју народ не одобрава.
Према годишњем извештају, 50 одсто грађана Црне Горе гласало би за опстанак у НАТО, 30 одсто за напуштање, док преосталих 20 одсто није имало одговор. Одговоре је показало истраживање јавног мњења које је прошле године реализовано у свих 30 држава чланица. Тешко је веровати да су подаци тачни, јер се скоро ништа не зна о истраживању. Свесни су у НАТО савезу да је подршка грађана у Црној Гори далеко мања и да већина грађана не жели НАТО и да подршка опада. У извештају НАТО савеза за 2019.годину наведено је да би 54 одсто грађана гласало за опстанак, што потврђује тренд пада.
НАТО савезу су итекако познати резултати парламентарних избора прошле године и због тога су вршили непримерен притисак у вези избора министра одбране. Јасан им је био резултат да су од 207.238 гласача, који су гласали за победничке коалиције, 184.559 гласача или 89,06 одсто, гласало за партије које су против НАТО савеза, за референдум о уласку у НАТО или за војну неутралност. Само је коалиција „Црно на бијело“ безусловно за НАТО. Због свега тога, на делу је био њихов незапамћени притисак око изборе министра одбране. Ово се огледало и у изјави земеника помоћника америчког државног секретара Метју Палмера, „Гласу Америке“, 27.октобра и изјави америчке амбасадорке, Ђжуди Рајзинг Рајнке, Дану“, 30.окобра прошле године. Суштина њихових изјава је била да министар одбране може да буде само онај ко је без икакве резерве посвећен НАТО савезу и његовим вредностима и ко има негативан став према Русији. Избор, у минут до дванаест, пао је на др.Оливеру Ињац, чланицу Управног одбора „Атлантског савеза у Црној Гори“ од 2011. до 2017.године, кога је 2006.године формирао Одсек за војну дипломатију НАТО савеза.
НАТО савезу велики проблем представља Српска православна црква, јер сматрају да је она главна претња за завршетак посла на Балкану од стране НАТО савеза (САД). У том контексту интересантна је улога премијера Здравка Кривокапића, као верника, у односу према НАТО савезу. Да зна да је он за јачање сарадње са НАТО савезом, покојни митрополит Амфилохије вероватно би се превртао у гробу. Премијер вероватно зна за Амфилохијеву изјаву из 2018.године, када је рекао да је НАТО стид и срам Европе и стид и срам црногорске и власти, која је прихватила да те злочинце прими за своје покровитеље, да од њих тражи безбедност.
У годишњем извештају НАТО савеза наводи се да је 2019. године Црна Гора утрошила 66 милиона евра. У Закону о завршном рачуну буђжета Црне Горе за 2019.годину, наведено је да је за одбрану планирано око 47 милиона, а да је утошено 80 милиона. За ово прекораћење до сада нико није одговарао, а вероватно ни неће.
Наши званичници, од министарке одбране до премијера, обећавају НАТО савезу да ћемо до 2024.године повећати издвајања за одбрану на 2 одсто БДП. Грађани Црне Горе требало би да знају праву истину о толиком издвајању за одбрану.
Док се нису договорили о издвајању од 2 одсто БДП за одбрану, Трамп је често и грубо притискао чланице НАТО да и оне изграде пуно јаче одбрамбене системе, а самим тиме да више издвајају новчана средства. Суштина одговора на ово питање лежи у поруци професора и директора института Рутхерфорд у Вирђжинији (САД), Јохн Wхите Хеад.
Он је рекао да је Америчка нација постала плен војно-индустријског комплекса, кога подржавају ратни профитери и корумпирани политичари. Немојте се заваравати ако мислите да се ваш тешко зарађени порески новац користи за националну сигурност.
Има Црна Гора далеко веће проблеме него што је одбрана, да би се због ње занемаривали други национални интереси, попут здравственог система.
Пандемија корона вирус показала је да је јединство и солидарност у НАТО савезу лажно, па је генерални секретар НАТО позивао на солидарност, посредно тиме признајући да је члан 5.Вашингтонског споразума мртво слово на папиру. Да ли је могуће да су се „најразвијеније и најдемократскије“ државе чланице НАТО савеза на почетку пандемије бавиле хајдучијом. Да ли је могуће да је после Француске и Немачка оптуживала САД за „конфисковање“ опреме потребне за борбу против пандемије. На аеродрому у Банкоку, 200.000 заштитних маски уместо за Немачку, преусмерено је за САД. Америчка војска је из НАТО базе у Авијану однела 500.000 тестова на Ковид-19, када су Италији били више него неопходни, када је на стотине људи дневно умирало.Трамп је забранио америчким фирмама да извозе заштитну опрему, а Немачка исту није хтела да прода Италијанима. Чехословачка и Пољска су „конфисковале“ заштитну опрему из Кине намењену Италији, а Пољска је забранила прелет руским авионима који су превозили помоћ Италији.
На почетку пандемије Црна Гора и Северна Македонија (тридесета чланица НАТО) су тражиле помоћ од НАТО савеза, а ми смо добили то што смо добили, договор са Холандијом да нам превезу наша купљена средства из Кине. Ми смо тражили помоћ од НАТО савеза, али како ништа нисмо добили, рекли смо да то што смо тражили није нам за сада потребно, али ако буде потребно, тражићемо. Тешко је схватити овакве изјаве и њихову логику, па и захвалност НАТО савезу од стране потпредседника Владе, Дритана Абазовића.
У годишњем извештају за 2020.годину наведено је да су највећи безбедносни изазови за НАТО, међу највећим, дестабилизујуће понашање Русије и успон Кине.
Многи НАТО генерали су забринути и опседнути Русијом, јер је пандемија корона вирус открила све слабе тачке Савеза у области прекограничног кретања. Лудило генерала иде дотле, да је нпр. генерал Бен Хоџес, бивши командант копнених снага САД у Европи, за „Одбрану-24“ изјавио да западне политичаре треба убедити да Русија није више партнер, већ неко ко има циљ да некажњено нападне чланице Савеза и тиме ослаби цео Савез. Русија, „непријатељ“, је прва допремила већу помоћ Италији, када су државе чланице НАТО на тражење помоћи одговарале ћутањем. Да ли генерали схватају која је мука натерала Италијане да скидају са јарбола заставе ЕУ и постављају руске и кинеске заставе, чак и у НАТО бази у Авијану.
Док генерали говоре да је Русија главни непријатељ НАТО Савеза, амерички магазин „Нешенел Интерест“ пише да пренадувени војни издаци, преко 70 одсто америчког буџета, само стварају потребу за измишљањем непријатеља, јер у томе лежи оправдање за толике трошкове. Конфликт с Русијом је политички, а не војни и да је због тога потребна робусна дипломатија, а не војска и да је сарадња с Русијом, уместо конфротације с њом, једини ефикасан начин.
Наш премијер, Здравко Кривокапић, требао би да објасни грађанима Црне Горе због чега су Русија и Кина највећи непријатељи Црне Горе, да ли то стварно мисли или мора то да говори. Зашто је онај ко је непријатељ НАТО савеза, непријатељ и Црне Горе. Какву и за чије интересе власт води лицемерну политику према Русији и Кини. Зар има смисла тражити помоћ од Русије и Кине, за вакцинама, за извозом вина и да долазе туристи из држава у државу, која њихове државе сматра за непријатељима. На жалост власти, народ Црне Горе не подржава такву нашу спољну политику.
Премијерово објашњење односа са Русијом на недавном састанку са генералним секретаром НАТО савеза, је било веома јасно и прецизно. Премијјер је објаснио да је он у експозеу у Скупштини рекао да ћемо јачати односе са свима, па и са Москвом, али га је додатно допунио, што није рекао у скупштини.
Премијер је објаснио да ћемо јачати само односе са Русијом који се односе превасходно на економију, односно туризам. Део који буде у сукобу са политиком НАТО савеза, наравно да ћемо поштовати политику НАТО савеза. Преведено на разумљив језик, ако је Русија непријатељ НАТО савеза, онда је Русија непријатељ и Црне Горе. То мисли власт, али не и већина грађана Црне Горе. Ако власт мисли да нам Русија није непријатељ, шта раде наши војници на граници са Русијом?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nije Rusija ni Kina neprijatelj Crne gore to je zabluda. A loš veća zabluda da su veliki prijatelji i dobročinitelja Crnoj gori .Samo za svoj geopolitički interes priča je o prijateljstvu.
Prevrnuti Vam korito. Pa neka dodju oni koje nije strah, pa se raspravljajte
JA VIDIM DA JE NEKO UZEO 21 MILION EURA ALI NE ZNAM KO.
E, moj Bukvicu, neznas ti kakva je kolektivna svijest ljudi u Crnoj Gori.Kad izaberu gospodara, on automatski postaje nepograsiv,kritike na njegov racun su zabranjene,svi krenu da mu tetose i poltronisu, do iznemoglosti.Zato i tebi savjetujem, ne gubi vrijeme i ne izazivaj bijes Zdravkovih poltrona.Ako si vec kriticki raspolozen, onda udri po Df i Srbima, mozda tada i dobijes kakav honorar od ove nepogresive ekspertske vlade.Sve diraj, ali nam Zdravkana ostavi, vidia li jadan kako nam je lijep i pametan, a, o postenju ,da ne pricamo.