• Насловна
• Топ 0

Будва памти: Јовановић одао почаст српским ослободиоцима!

1 min read

4 седмице ‎ ИН4С

Предсједник Општине Никола Јовановић јутрос положио је вијенац на спомен плочу на зидинама Старога града и одао почаст ослободиоцима Будве и палима за слободу у Првом свјетском рату поводом ослобођења града Будве 8. новембра 1918. године.

„Данас на Митровдан у име свих грађана Будве, у име Општине Будва положили смо вијенац ослободиоцима који су више од вијек, 1918. године, ушли у зидине Старога града и означили коначно ослобођење од Аустроугарске монархије. Ова табла не треба да дијели, треба да уједињује управо како су сви добровољци из Маина, Брајића, Побора, Паштровића, Грбља али и читаве Боке ујединили народ и коначно донијели слободу“, поручио је Јовановић.

Истакао је да данашњи дан треба све да подсјети колико су „слобода, мир и заједништво важне вриједности и да на њима треба да будемо посвећени и свакодневно да радимо“.

„Свјестан сам да је ова табла у прошлости изазивала разне подјеле,предмет одређених политичких трзавица, али желим да подсјетим да су је 1934. године поставиле будванске власти, односно Општина Будва. Да има своје културно историјско утемељење и да је као таква уткана у историју нашега града. Било је много покушаја да се табла уклони, као што је било 18. јула 1941. године, када је уз 13-јулски устанак брајићки народ устао, италијански окупатор, њихов командант је покушао да је уклони. Али, тада мудри градоначелник Будве, господин Лукетић је својим ријечима убиједио да је ова табла културно историјско наслијеђе свих оних који живе у Будви као што су ови млетачки, венецијански лавови који се налазе на зидинама Старога града“, нагласио је први човјек Будве.

Честитајући славу Митровдан свима који је славе, Јовановић је истакао „да ова табла има дух помирења, дух слободе, заједништва и оно што је увијек било – слободарска Будва“.

„Живјела слобода, живјела Будва“, поручио је Јовановић.

Након тога Јовановић је присуствовао литургији у староградској цркви Света тројица.

Спомен плоча на староградским бедемима посвећена је српским ослободиоцима Будве.

На табли која је изнад главних врата у Стари град постављена 1931. пише:

„На успомену доласка храбре побједоносне Српске војске која послије јуначких побједа ослободи Будву, на Митровдан 8. новембра 1918. поставља Општина Будва“.

Изнад тог натписа уклесане су ријечи Петра II Петровића Његоша:

„Поколења, дјела суде…“

Српска војска ослободила Будву – неспорна историјска чињеница

Напомена: У наставку текста прочитајте историјски осврт историчара др Мирослава Лукетића, Будванина, аутора више књига о историји Будве

У посљедње вријеме обновиле су се дискусије око вјеродостојности ослобођења Будве 8. новембра 1918. године. Оспорава се Српској војсци да је она ослободилац, постављају се захтјеви за скидање спомен- плоче коју је Општина Будва поставила 1931. године изнад главног улаза у Стари град.
Професионална дужност ме обавезује да као научник-историчар – аутор више књига и прилога из прошлости Будве и Паштровића, подсјетим јавност на тај историјски догађај.

Окружје бококоторско, којем је припадала Будва, са књежинама Маине, Побори, Брајићи и издвојеном Општином Паштровском – одлуком великих сила 1814. године додијељено је Аустроугарској монархији. Дакле, Бока которска је више од сто година, тј. све до 1918. године, улазила у састав Краљевине Далмације, као дио велике Аустроугарске монархије. Сви грађани овог краја су били аустријски држављани, гласали су и бирали власт; морали поштовати законе; своја грађанска права остваривали су у овој држави. Примјера ради: С.М.Љубиша је био шест пута биран за народног посланика у Далматинском сабору, био је предсједник Сабора и посланик у Бечком парламенту.

Када је Црна Гора 1914. године објавила рат, аустријска војска се повукла из Будве и фронт је успостављен у Грбљу. Више стотина житеља овога краја ступило је добровољно у црногорску војску. Капитулација Црне Горе 1916. године приморала је добровољце из Будве и Паштровића да напусте овај крај и да заједно са српском војском пређу Албанију и као добровољци ратују заједно на Солунском фронту. У Музеју Манастира Прасквица, на спомен- плочи урезана су имена Паштровића – учесника балканских ратова и Првог свјетског рата; има их шест стотина.
Послије капитулације Црне Горе, аустријска војска је поново запосјела Будву; грађани који су били у црногорској војсци или су сарађивали са њом, а нијесу одступили, били су ухапшени; седам Паштровића је стријељано на Шпањоли у Херцег Новом; многи су били интернирани у логоре; спровођен је терор, нарочито према Паштровићима, јер је њих највише одступило са српском војском и борило се на Солунском фронту.
Пробој Солунског фронта и успјеси на другим фронтовима довели су до слома Аустроугарске монархије. У Црној Гори је одржана Подгоричка скупштина која је одлучила да се Црна Гора уједини са Србијом.

Бока которска није имала своје представнике на Подгоричкој скупштини, јер она није ни била дио Црне Горе. Након слома Аустроугарске монархије, Бока которска, заједно са Будвом и Паштровићима, на основу одлуке Народног вијећа одлучила је да се припоји Србији. Дакле, Будва није ушла у састав Србије, односно Краљевине Срба Хрвата и Словенаца преко одлуке Подгоричке скупштине, већ самостално.
Треба рећи да се у то вријеме у Боки которској већина житеља изјашњавала национално као Срби. То исто важи и за подручје Будве и Паштровића.

На Митровдан, 8. новембра 1918. године, јединице српске војске су свечано дочекане као ослободиоци Будве. Послије вишевјековне доминације страних сила Будва је дочекала ослобођење. Био је то народни празник за памћење.
Архивска документа и други извори потврђују ово и то се не може оспоравати. Као очевидац детаљан опис дочека српске војске на Митровдан, 8. новембра 1918. године, дао је угледни грађанин Будве Мило Љубиша (Архив Будве АБ.ФД)

Српска војска је за Будву била ослободилачка војска, то је била њена војска у којој се борило близу хиљаду бораца из овога краја.

Као потврду општег народног одушевљења ослобођењем и уједињењем са народима новостворене јужнословенске државе – општина Паштровска у Кастел Ластви донијела је одлуку да се име мјеста Кастел Ластва промијени у Петровац – у част српског краља Петра Првог ослободиоца. Велика свечаност одржана је 12. децембра 1931. године поводом освећења изграђеног колског пута Цетиње-Будва. Освећење је обављено у 10 часова на Брајићима и отворена је спомен – пирамида. У 12 часова гости су стигли у Будву и тада је бан Зетске бановине отворио спомен- плочу постављену изнад главног улаза у Стари град посвећену српској војсци која је 8. новембра ослободила Будву. Општина Будва је бана Круља прогласила својим почасним грађанином.

….

Још једну напомену желим да истакнем. Појединци којима смета спомен-плоча наводе и податак да српска војска није борбом ослободила Будву и да зато плочу треба и скинути. Истина је да су јединице српске војске ушле у Будву без борбе, али и ја сам, као седамнаестогодишњи партизан, са пушком у руци, заједно са друговима ушао 22. новембра 1944. године без борбе у Будву, јер су се њемачке снаге прије тога повукле. Зар ћемо ради тога оспоравати датум ослобођења Будве – 22. новембар.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: