“Будите Црногорци, али и прије и после подне“ – Интелект без душе

Промоција Црногорског интелектуалног клуба – ЦГИК у оквиру “институција“ тзв Косова, у српској јавности није изазвала готово никакву пажњу. Истраживали смо због чега?

Поред немуште САНУ и одсуства сваког стваралачког и мисаоног прегалаштва нашег народа у овом карактеристичном тренутку, сигурно да ни некакви “интелектуални“ клубови не могу добити на значају. Барем не својим саставом, тј., политичким профилом.

Једино што би могло и требало изазвати пажњу јесте што “институције“ творевине коју матична држава не може признати, због безаконог поступка и отимачине своје територије, признају они који су у тој држави на највишим интелектуалним положајима и уживају прилично завидна месечна примања која им сходно томе гарантује српска држава. Посебно онима који живе и запослени су на Косову и Метохији и добијају додатни износ „због тешког стања у коме се налазе“…

„Свечаност су уприличиле делегација Скупштине Црне Горе, на челу са проф.др Миодрагом Вуковићем предсједником скупштинског Одбора за међународне односе и исељеништво, чланом Одбора Николом Гегајем, директором Управе за дијаспору Предрагом Митровићем, као и другим представницима јавног и културног живота Косова и Црне Горе.

“Организација је настала као израз потребе црногорских интелектуалаца са Косова за организовањем и заједничким дјеловањем, а са циљем очувања језика, културе, традиције и свијетле историје црногорског народа. Организацију ће чинити људи са кредибилитетом, личним и персоналним, неоптерећени било каквим хипотекама прошлости, истакао је, обраћајући се присутнима, новоизабрани предсједник ЦГИК Предраг Деспотовић, уредник црногорске редакције Радио-Телевизије Косова“ која је и пренела вест. Иначе, Деспотовић је до рата био поносни власник прве приватне, српске радио станице Корона у Приштини.

Зашто ово не изазива пажњу српских медија који се интересују и за саопштења неких шиптарских синдиката без икакве повезаности са српском државом, и какав значај има ЦГИК за српски народ на КиМ? Одговорио нам је Драгољуб Поповић из Грачанице, оснивач „Српског православног братства – Грачаница“, још из времена патријарха Германа и човек који је од државе тражио законску регулацију и забрану продаје српских имања на КиМ.

„Формирање овог Интелектуалног клуба значи поновно забијање ножа у леђа Србији од стране бивших Срба, такозваних Црногораца“ недвосмислен је Поповић.

Драгољуб Поповић

„То је наставак политике црногорских зеленаша а која се огледа управо у њима. Они су углавном деца, потомци оних људи којима је краљ дао поседе на Косову и Метохији и тада, када су добили земљу, сви су били Срби. Када се после указала прилика да се окористе изјашњавајући се као Црногорци или да буду прогањани као Срби, сви су се одрекли српства и изјаснили се као Црногорци“ прича Поповић ослањајући се на животно искуство.

„Људи који су формирали тај клуб су финасирани и школовани од стране државе Србије а на штету српских студената и долазили тако учени на водеће положаје. Они су људи који имају наша имена и презимена, који су православци као и ми али раде на штету нас Срба“ каже он.

 „То је политика која је разорила Србију и српски народ на КиМ али су можда они и поштенији јер кажу да нису Срби већ Црногорци. Најопаснији су они који се појављују час као Срби, час Црногорци“. Овај потез, за њега као посматрача и учесника процеса промена на Косову и Метохији, није једини индикатор разарања српске државе изнутра. Напротив.

„Интересантно је и како се Црна Гора појавила на Косову и Метохији, где је иначе нема. То својатање Метохије које спроводи Амфилохије Радовић, глумећи Великосрбина, наставља се. Сетимо се да је Амфилохије Радовић за Видовдан прошле године, након парастоса косовским јунацима, причао како је Милош Обилић био Шиптар.

То није причао из незнања, јер зна да је име Милош словенско име кога поред Срба имају и словаци, Чеси и остали. То је причао са жељом да омаловажи Србе и покуша да отме део Метохије а наставио је то и говором у Црној Гори када је шиптарски злочинац Хашим Тачи посетио Црну Гору. Тада је рекао „Да ли је Тачи донео Милу Метохију, јел’ му вратио Метохију“. Какве везе има Метохија са Црном Гором?“ пита се Поповић указујући на продужетак деловања које је спроводио и слој „најцењенијих Срба“.

„Исто су чинили и Радован Паповић и Црногорци на Приштинском универзитету који су деценијама попуштали својим а малтретирали српске студенте. То је најбоље описао Миладин Вујановић у књизи „Универзитет у служби сепаратизма“ а потврђује и чињеница да је Радивоје Паповић одликован „новембарским одликовањем“, државним признањем Републике Албаније“ повезује Драгољуб чињенице.

„Дакле, јасно је да је ово наставак антисрпске, србомрзачке политике људи са нашим именима и презименима, наше браће која имају имена као твоје или моје, као наша браћа, сестре, мајке… Има ту много Зорана, Наташе, Драгане…

Они, који су до јуче били Срби а као припадници нове, Титове комунистичке нације, постали су Црногорци и нанели много зла Србима па и данас, организујући се против Срба и признајући шиптарску квази-државу „Косово“ и личне комфорности ради одричу се српства. Истовремено, све што је добио као Србин – не оставља. Ако је оставио српско име, српску славу нека остави и све оно материјално што је добио од државе Србије, а ја поштујем њихово право да они буду Црногорци“ каже Поповић.

Драгољуб не крије да је дубоко повређен таквим односом и ниском рачуницом људи којима је српски краљ у овом делу Србије, као неписменим и полудивљим чобанима са црногорских кршева, даривао плодну земљу и богате шуме што им је омогућило даљу еманципацију, чак на штету староседелаца, домаћег становништва.

Колико им је до тога стало и колико су то умели да цене, Поповић илуструје подацима о напуштеним селима на Косову после 1999. године.

„Сва села и насеља у којима су Црногорци чинили већину или која су била насељена претежно Црногорцима, данас су искључиво насељена енички албанским становништвом. Све су продали. Од Метохије па до Врела, Милошева, Косова Поља и редом до једног. Са друге стране, тамо где су живели староседеоци Срби, они су тамо још увек без обзира што их је било много мање од Шиптара или су ту биле две, три или макар једна српска породица, тамо и данас живи неки Србин“ сведочи Поповић.

Досегли су Црногорци у међувремену друштвени положај са кога би могли да воде и организују развој српског друштва а највећи им домет остаје – издаја.

Поповић није пожелео да им види или окрене леђа, напротив.

„Размишљам да са њима успоставим контакт, као Српско православно братство, уз сво поштовање њихове воље и избора. Само, нека покупе уз себе и све друге њихове који су пре подне Срби, поподне Црногорци а желе да причају у име Срба и у јавности се састају са нама, у тајности са њима“.
…
Удружење ЦГИК је реаговало на интерне оптужбе заједнице да га је основала Влада ЦГ и саопштило да је оно „заправо прво удружење у историји постојања Црногораца и дијаспоре Црне Горе на просторима Косова, те покретач  свих званичних захтјева за рјешавање уставно правног положаја црногорске заједнице и наше адекватне заступљености у скупштини Косова“ писао је Слобода Вујичић а пренела ТВ ЦГ.

Он у истом саопштењу додаје да је црногорско интелектуални круг седма и најмлађа организација са црногорским префиксом, а прије њих основани су Удружење Црногораца Косова, Нова Снага (раније Црногорска демократска странка), Народна партија Црногораца Косова, Удружење Црногораца Косова “Матица”, Удружење Црногораца Косова ”Ловћен” и Црногорско либерална странка.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: