Број случајева рака дојке достићи ће 3,5 милиона до 2050. године
1 min read
Илустрација (Фото: Depositphotos)
Број случајева рака дојке у свијету наставиће да расте због старења и повећања популације, показује нова студија.
Према новој анализи, очекује се да ће број случајева рака дојке порасти на 3,5 милиона до 2050. године, што је за трећину више него 2023. године, а годишњи број смртних случајева порашће за 44 одсто на 1,4 милиона, пише 24сата.хр.
Студија Global Burden of Disease Study Breast Cancer Collaborators, објављена у часопису The Lancet Oncology, приписује овај раст првенствено повећању и старењу популације, упркос стабилним стопама оболијевања и смртности.
Рак дојке најчешћи је рак међу женама широм свијета, а 2023. године чинио је приближно једну од четири дијагнозе рака.
Иако је напредак у превенцији, дијагностици и лијечењу рака дојке смањио смртност и оболијевање, ова болест је 2023. године и даље била водећи узрок изгубљених година здравог живота због рака (DALY) међу женама широм свијета. Забиљежено је око 2,30 милиона случајева, 764.000 смртних исхода и 24,1 милион DALY(године живота прилагођене инвалидитету).
DALYмјери године здравог живота изгубљене због преране смрти, као и вријеме проведено са инвалидитетом или болешћу.
„Рак дојке и даље има дубок утицај на животе жена и њихових заједница“, рекла је Кејли Бхангдија, главна ауторка студије са Института за здравствене метрике и евалуацију (ИХМЕ) Универзитета у Вашингтону у САД.
Студија доноси ажурирани преглед епидемиолошких трендова и оптерећења раком дојке у 204 земље и територије од 1990. до 2023. године, уз пројекције до 2050.
Промјене у профилима ризика
Повећана стопа гојазности и промјене у репродуктивним факторима – попут раног пубертета, одложеног мајчинства и каснијег уласка у менопаузу – промијенили су ризик од рака дојке, наводи анализа.
Аутори су истакли и друге факторе ризика повезане са начином живота. Бихевиорални фактори објашњавају 28 одсто глобалног терета рака дојке 2023. године, односно 6,8 милиона година здравог живота изгубљених због инвалидитета, болести и преране смрти.
Прекомјерна конзумација црвеног меса повезана је са око 11 одсто изгубљених здравих година живота, а слиједе пушење, повишен ниво шећера у крви, висок индекс тјелесне масе, конзумација алкохола и низак ниво физичке активности.
„С обзиром на то да је више од четвртине глобалног терета рака дојке повезано са само шест промјенљивих навика, пред нама су огромне могућности да промијенимо ток ризика од рака дојке за наредне генерације“, рекла је Мари Нг, коауторка студије.
Додала је да је изузетно важно циљано дјеловати на познате факторе ризика кроз јавноздравствене политике и олакшати људима доношење здравијих одлука како би се зауставио раст броја обољелих.
Географске разлике
У земљама са високим приходима стопе смртности и DALY пале су за око 30 одсто у посљедње три деценије. Ипак, жене у тим земљама и даље чине 61 одсто свих глобалних смрти повезаних са раком дојке.
Анализа је показала да су 2023. године просјечне стопе оболијевања биле највише у богатим државама попут Монака, Андоре, Француске, Њемачке и Ирске.
У Европи је најнижа стопа оболијевања забиљежена у Албанији, Украјини, Молдавији, Русији и Бугарској.
Ипак, високе стопе оболијевања не морају нужно значити лоше вијести – рано откривање и ефикасно лијечење могу значајно побољшати изгледе за преживљавање.
Аутори напомињу да жене у земљама са високим приходима обично имају користи од скрининга, правовремене дијагностике и свеобухватних приступа лијечењу.
„Све већи терет рака дојке све се више премјешта на земље са ниским и нижим средњим приходима, гдје се жене чешће суочавају са каснијом дијагнозом, ограниченим приступом квалитетној здравственој заштити и вишим стопама смртности, што би могло угрозити досадашњи напредак у здрављу жена“, упозорила је Бхангдија.
