Бришу се границе у везама људи и вјештачке интелигенције

Интеракције између човјека и вјештачке интелигенције постају све сложеније, а истраживачи са Универзитета Васеда у Јапану примијетили су и карактеристике међуљудских односа.

Чак 75 одсто учесника у истраживању овог универзитета потражило је емоционалну подршку од вјештачке интелигенције на сличан начин као што би радили у односу са људима.

Истраживачи са Универзитета Васеда су осмислили нову скалу самопроцене и истакли концепте анксиозности, везаности и избјегавања према вјештачкој интелигенцији, а њихова студија је објављена у часопису „Current Psychology“.

Очекује се да ће њихов рад послужити као смерница за даље истраживање односа између човјека и вјештачке интелигенције, и укључивање етичких разматрања у развој АИ у будућности, преноси Science daily.

У иновативном раду, који обухвата двије пилот студије и једну формалну студију, група истраживача са Универзитета Васеда у Јапану, укључујући истраживачког сарадника Фан Јанга и професора Ацушија Ошиоа са Факултета за књижевност, умјетност и науку, користила је теорију везаности како би испитала односе између човјека и вјештачке интелигенције.

Вјештачка интелигенција је свеприсутна у овој ери, а као резултат тога, интеракције између човјека и вјештачке интелигенције постају све чешће и сложеније, и очекује се да ће се овај тренд ускоро убрзати.

Стога су научници уложили изузетне напоре да боље разумију односе између човјека и вјештачке интелигенције у смислу повјерења и дружења. Међутим, ове интеракције између човјека и машине могуће је разумјети и у смислу функционисања међуљудских односа.

ChatGPT као емотивни ослонац

Јанг наводи да је као истраживач у области везаности и социјалне психологије, дуго заинтересован за то како људи формирају емоционалне везе.

Јанг је нагласио да последњих година, генеративна вјештачка интелигенција, попут ChatGPT-а, постаје све јача и мудрија, нудећи не само информативну подршку већ и осјећај сигурности.

„Ове карактеристике подсјећају на оно што теорија везаности описује као основу за формирање сигурних односа. Како људи почињу да интерагују са вјештачком интелигенцијом не само због решавања проблема или учења, већ и због емоционалне подршке и дружења, њихова емоционална веза или искуство безбиједности са вјештачком интелигенцијом захтијевају пажњу“, навео је Јанг.

Истакао је да је то истраживање покушај да се испита та могућност.

Примјетно је да је тим развио нову скалу самопроцјене под називом Скала искустава у односима између људи и вјештачке интелигенције како би измјерио тенденције везане за вјештачку интелигенцију.

У свом истраживању, открили су да неке особе траже емоционалну подршку и смјернице од вјештачке интелигенције, слично начину на који интерагују са људима.

Скоро 75 одсто учесника се обратило вјештачкој интелигенцији за савјет, док је око 39 одсто доживљавало вјештачку интелигенцију као стално, поуздано присуство и сигурност.

Анксиозност против избјегавања

Ова студија је разликовала двије димензије људске везаности за вјештачку интелигенцију: анксиозност и избјегавање.

Како је истакнуто, особа са високом анксиозношћу од вјештачке интелигенције тражи емоционално увјеравање и гаји страх од добијања неадекватних одговора од вјештачке интелигенције.

Насупрот томе, високо избјегавање вјештачке интелигенције карактерише нелагодност због блискости и последична склоност ка емоционалној дистанци од вјештачке интелигенције. Међутим, ови налази не значе да људи тренутно формирају истинске емоционалне везаности за АИ.

Умјесто тога, студија показује да се психолошки оквири који се користе за људске односе могу примијенити и на интеракције између људи и вјештачке интелигенције. Садашњи резултати могу утицати на етички дизајн вјештачке интелигенције као пратилаца и алата за подршку менталном здрављу.

На примјер, четботови са вјештачком интелигенцијом који се користе у интервенцијама за усамљеност или терапијским апликацијама могли би се прилагодити емоционалним потребама различитих корисника, пружајући емпатичније одговоре за кориснике са високом анксиозношћу или одржавајући поштовање на дистанци за кориснике са тенденцијама избјегавања.

Потребна транспарентност

Резултати такође указују на потребу за транспарентношћу у системима вјештачке интелигенције који симулирају емоционалне односе, као што су романтичне апликације са вјештачком интелигенцијом или роботи неговатељи, како би се спријечила емоционална прекомјерна зависност или манипулација.

Штавише, скалу искустава у односима између људи и вјештачке интелигенције би могли да користе програмери или психолози да процијене како се људи емоционално односе према вјештачкој интелигенцији и да сходно томе прилагоде стратегије у развоју АИ.

Јанг истиче да пошто се вјештачка интелигенција све више интегрише у свакодневни живот, људи могу почети да траже не само информације већ и емоционалну подршку од система АИ.

„Наше истраживање истиче психолошку динамику која стоји иза ових интеракција и нуди алате за процјену емоционалних тенденција према вјештачкој интелигенцији. На крају, оно промовише боље разумијевање како се људи повезују са технологијом на друштвеном нивоу, помажући у вођењу дизајнерских пракси које дају приоритет психолошком благостању“, закључује Јанг.

Извор: ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: