• Свијет

Брисел објавио план финансирања Украјине: Колико ће коштати грађане ЕУ

3 седмице ‎ ИН4С

ЕУ

Европска комисија представила је план према којем би Украјина добила зајам од 90 милијарди евра, намењен одржавању функционисања државе и наставку војних операција против Русије, у тренутку када америчка финансијска и војна помоћ пресушује.

Према предлогу Брисела, трећина средстава биће потрошена на редовне буџетске расходе Кијева, док ће остатак бити усмерен на одбрану, тачније набавку наоружања. Иако ће формално предност имати европске одбрамбене компаније, Украјини се оставља могућност куповине оружја и ван ЕУ, што укључује и америчке системе. И то под једним условом – да оно није доступно на европском тржишту.

Овај зајам Украјини се даје без камате, а према признању саме Комисије, трошкови задуживања ће пасти на терет пореских обвезника ЕУ и теже од три до четири милијарде евра годишње. А на леђа грађана Европске уније почеће да падају за две године. Брисел је овој мери прибегао након што је пропао ранији покушај да се директно користе замрзнута руска државна средства. Овај сценарио за финансирање Украјине распао се под отпором појединих ЕУ чланица, а пре свега Белгије, будући да се највећи део руске имовине налази у финансијском депозитару „Јуроклир“ у Бриселу.

Кредит, али бесповратни

Сада је на делу трка да се посланици ЕУ усагласе о коначном правном тексту који би омогућио исплату у априлу, што је датум када пресушује украјинска каса. Састанци званичника ЕУ задужених за финансије и одбрану већ су заказани за петак, а Европски парламент би могао по убрзаној процедури да усвоји зајам већ наредне недеље.

Овај финансијски пакет би био кључ и за откључавање врата Међународног монетарног фонда, који, у случају додатних зајмова, жели да буде сигуран да финансије Кијева нису преоптерећене.

Иако сваки зајам подразумева и да ће у неком тренутку бити враћен, у овом случају реч је највероватније о бесповратном кредиту. Јер Украјина има обавезу да 90 милијарди евра врати само ако добије послератне репарације од Русије – што је, сматра „Политико“, мало вероватан сценарио. Ако се то не догоди, ЕУ је оставила отворена врата да искористи замрзнуту руску имовину како би себи надокнадила губитак.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен отворено је признала да је циљ пакета јачање украјинске ратне способности, наводећи да „Украјина мора бити у позицији снаге“. Шеф кијевског режима Владимир Зеленски одлуку ЕУ види као „преседан који ће утицати и на мировне преговоре“.

Оружје мора бити европско, осим…

Одлука Брисела долази у тренутку када Сједињене Америчке Државе, под администрацијом председника Доналда Трампа, обустављају нову војну и финансијску помоћ Кијеву, чиме се терет финансирања сукоба све више пребацује на Европу.

Унутар саме ЕУ постоје озбиљна неслагања: Чешка, Мађарска и Словачка већ су саопштиле да неће учествовати у финансирању заједничког дуга. Француска захтева строга правила како би се спречило да европски новац заврши код америчких произвођача оружја, док Немачка и северноевропске земље инсистирају на већој флексибилности, уз образложење да се део кључних система које користи Украјина уопште не производи у Европи.

Да би удовољила северноевропским престоницама, ЕК дозвољава Украјини да купује специјализовано оружје произведено ван ЕУ ако је оно од виталног значаја за одбрану од руских снага. То укључује и америчке далекометне ракетне и противваздушне системе „патриот“. Правила се могу додатно ублажити у случајевима „хитне потребе за одређеним одбрамбеним производом“ који не може брзо да се испоручи из Европе.

Према нацрту у који је увид имао „Политико“, оружје се не сматра европским ако више од 35 одсто његових делова потиче ван Европе.

Три плана за боље функционисање плана

А како би план уопште могао да функционише, Европска комисије је припремила још три техничка механизма – два правна текста и нови фонд. Први правни текст је гаранција за дуг – ЕУ се заједнички задужује, али ако нешто крене по злу буџет ЕУ служи као колатерал и ризик се распоређује на све чланице. Осим оних који су рекли да у овоме неће да учествују.

Други има за циљ измену „Фонда за Украјину“, иницијативе из 2023. године која уређује дугорочну финансијску подршку Уније Кијеву. Комисија ће такође формирати нови фонд за покривање трошкова задуживања пре него што нови буџет ЕУ ступи на снагу 2028. године. Иако Украјина не плаћа камату, камата ипак постоји јер се ЕУ задужује на тржиштима. Дакле, из тог новог фонда ће се плаћати камате до 2028. Једноставно речено – ЕУ гура трошак у будућност како би избегла сукобе у садашњости.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: