Брђански блуз: Резултати владине политике у шумарству

Пише: Дарко Стијеповић 

Једина економска дјелатност која перфектно фукционише у вемену короне јесте шумарство а у нашом условима то је сјеча шуме и најпростија прерада у даску. Ово је сва црногорска дрвопрерада.

Поређења ради, некада је црногорска дрвопрерада запошљавала 13.000 људи и продавала стилски намјештај Луј XIV потомцима Луја XIV. Данас наша двопреада не може произвести ни најобичнији шкањ.

У времену короне једино су дрвосјече испуниле све планове сјече чак и заостале из ранијих година и једини су они платили све порезе, чак и оне из ранијих година које никада нијесу плаћали. Једино су они реализовали све извозне послове тј извезли даску тј сировину најнижег степена прераде. Успјех, да. Али, смо ми зато увезли намјештај који је 40 пута скупљи од наше сировине. Тако раде и у Буркини Фасо.

Како то функционше у Жабљаку, дакле на нивоу колонијалне најбруталније експлоатације?

Прије 6 година на Жабљак, у насеље Његовуђа које је било центар дрвопрераде, је пристигла фирма Пеленгија трејд из Бијелог Поља. Власник те фирме је некада у Бијелом Пољу био вођа запреге која је извлачија балване али је послије неколике године успио постати највећи дрвосјеча у Црној Гори. Слично способног у Црној Гори мајка рађала није.

Држава је подржала господина Пеленгаћу са 1.300.000 еура Абу даби кредита, са око 150.000 м2 плаца у самом центру насеља, 50.000 м3 пијеска, електриком, водом и путем. Све је Пеленгаћа добио бесплато.

Ради подсјећања, пројекат шегаре, пелетаре и производње дурмиторских кућа г.Пеленгије се реализује у јесен 2014. године а дозволу добија годину дана послије отварања. Главари од Општине Жабљак тада су тврдили да му је Министарство шумарства дало земљиште на коришћење а не они, те да они са тим акробацијама немају никаве везе да би исти индијанци каније издали рјешење о локацији и свакодневно посјете чињели мега инвестицији у овом црногорском буџаку.

Послије заузете земље без одобрења надлежног
органа инвеститор је отворио мајдан пијеска без одобрења, без концесије, без ичега. Наставља се са постављањем електро кабла без икаквог пројекта, иједног папира, нелегално прикључивање струје те нелегална изградња објекта пилане.

Свечано отварање дивље шегаре, присутан министар, Пресједник Општине Жабљак, дирецтор Управе за шуме, а пилана дивљија од дивље свиње. Тог љета из Његовуђе, малог мјеста чудноватог имена, нијесу избијали 15 дана, министер Ивановић, министар Брајо, Симовић и Шућурица шумар експлоататор. Зли језици су тада говорили да је шегара једног високог званичника и параван за незаконите радње јер су се и мјештани и нво сецтор обраћали инспекцијама и тужилаштву за интервенисање у похари.

Инспекције ефикасне као и вазда а тужилац евнух.

Слиједеће године славодобитно запошљени радници напуштају Пеленгија трејд шегару, услови рада жалосни, пилотина и прашина гуши, нема вентилације, пилотина се извози колицима, шега се ван објекта јер нема простора па радници кисну и трпе мразеве и снијег. Долази и смјехотресна инспекција рада, прави записник и наравно празна је то пушка. Послије двије године урадили су пеленгијци вентилацију и избацили једну бренту.

Тако сада дрвопрераду на Жабљаку чини једна брента Пеленгијатрејда која не може прорезати ни 20% укупне концесионе сјече коју је добила та фирма. Ипак та фирма реализује сву сјечу, али прерада није у јадном и жалосном Жабљаку. Све се одвози у Бијело Поље или незнано ђе. Кад је дојездио Пеленгијатрејд у Жабљаку је било 15 пилана, у којима су радили локалци, али од тад им се одузимају права и пооштравају те на крају одузимају концесије.

Бјелопољски тајкун оснива тада нову фирму са једним радником, на пола радног времена, пензионером Јокићем, који има своју пилану у Андријевици. За концесије у шумама Општине Жабљак, умјесто новоосноване жабљачке фирме АБС Пеленгић конкурише И Пеленгија трејд из Бијелог Поља и
добија предност. Побјеђује онај који има више радника а не онај који је дао бољу цијену и има исте машине. Тада је на Жабљаку, тобожња жабљачка, фантомска фирма показала механизацију коју нико више није видио.

Идуће године за концесије конкурише само прошлогодишњи добитник са фингираним бројем радника па се тако ствара монопол те сада само двије фирме имају 60% концесија за црногорске шуме. У Жабљаку сву шуму сада сијече и користи Пеленгијатрејд. Локалне фирме су збрисане са лица земље и уништени су сви који су имали и најмање користи од експлоатације шумског богатства Општине Жабљак. То је резултат марифетлука са концесијама фирме Пеленгијатрејд и “вишег” интереса који се крије иза костимографије овог игроказа.

Нови есксплоататор разара и пустоши шуме, уводи тешке машине у експлоатацију шуме јер је то екстрапрофитабилно за брзо стицање богатства. Шумске запреге, које користе локалну радну снагу, се избацују јер оне чувају шуму од деградације али су споре за брутални обрачун са шумом и брзу “удри и бјежи” економију. Шумски трактори праве пустош, иза њих остају кратери и канали дубине преко 1 метар а шумски путеви се претварају у шумске магистрале са потпуном деструкцијом шумског тла. Буне локалног становништва и нво сецтора нијесу дале резултата. Локално становништво се потпуно елиминише из експлоатације ресурса на њиховом терену, доводе се радници из других држава, не послује се преко рачуна, гину радници који нијесу пријављени, увиђаји се не врше, заташкава се …

А да је Влада дала ове привилегије (које процјењујемо на 600.000 еура) и 1,3 милиона еура помоћи жабљачким фирмама и грчкој фирми Карапидис то би резултирало са 25 пилана, огромним локаним запошљавањем и заустављањем апокалипсе на Жабљаку.

Сада на Жабљаку нема једне једине пилане нити волујара који извлачи шуму или било ко може штрпнути цента од зеленог злата које се копа у шумама Општине Жабљак. Према изводима са државне границе од 2008 године до данас Пеленгијатрејд је највећи ивозник шуме из Црне Горе. Пеленгијатрејд може изрезати 5000 м3 шуме у шегари у Његовуђи а добија 24.000 м3 у концесијама. Десетине шлепера обле грађе, која се не прерађује на пилани у Његовуђи, ради чега су добили концесије, сваки дан тутње и нестају према Бијелом Пољу.

Локални главари, као манастирски мађупци, су слуге моћних политичких покровитеља и прислужују споредне улоге у локалном позоришту пљачке и дахијског шићара. Има ли неке разлике између експлоатације ресурса у Африци од стране колонијалних сила и ових црногорских гилиптера? Трећа је година како Влада обмањује јавност о промјени система експлоатације шумског богатства како би оно било боље
и одрживије коришћено. Задње обећање је само предизборно опсјенарење ради преваре припростих пензионера и дешператне сиротиње у недођији.

Центар за развој Дурмитора

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: