Братислав Живковић: Синђелић нас и раније намјештао полицији

„Сашу Синђелића сам упознао 2012. године као Александра Синђелића. У то вријеме је покушавао да се приближи мени и Четничком покрету говорећи да ће све да учини само да буде ‘у екипи’. Били смо на неколико митинга заједно и он се представљао као мој шеф обезбјеђења, о чему сам ја после сазнао. У децембру 2012. године сам са својим четницима кренуо да сломимо споменик шиптарском УЧК у Прешеву и Саша Синђелић је био са мном. Иако смо све детаљно испланирали, ипак смо били ухапшени код Ниша. У том тренутку сам посумњао да нешто није у реду јер сам својим људима вјеровао неизмјерно, а он је био ту нови. Иако сам строго наредио да се не носе никави ножеви и слично, код њега је у колима пронађено неколико ножева, полицијске лисице, сузавац и слично, на основу чега смо послије и процесуирани. То је код мене побудило прву сумњу у везу са њим“, прича Братислав Живковић, предсједник Четничког покрета у Србији.

Следеће године је, како он додаје, Синђелић продужио контакт са њим и повјерио му се да иде у полицијску станицу у Сремску Митровицу да подигне пасош.

„Ништа ту не би било чудно да није тражио од мене да у случају његовог хапшења обавијестим новинаре и слично. Ја сам се чудио оваквом захтјеву јер на моје питање због чега би га ухапсили он је рекао да је државни непријатељ кога желе да ликвидирају због свега што зна и што је радио раније за њих док је био у војсци и послије. Послије тога сам кренуо у малу истрагу о њему – ко је и шта је то радио. До информације да се он представљао лажно као Александар никако нијесам могао да дођем јер ни сам нијесам сумњао да се лажно представља јер је код њега била лична карта на име Александар. До сазнања да се лажно преставља дошао сам крајем 2014. године када сам се вратио из Луганска (Новорусија) са ратишта. Наиме, тада је на мене почела невиђена хајка по интернету и на сваки други начин. Информације су полако почеле да ми пристижу о њему. На крају сам дошао до посједа његовог извода из матичне књиге рођених у којима се види ко је он и шта је он. У изводу јасно стоји да је он САША и да је из мјешовитог брака, од мајке муслиманке Сабире Алић из села Вражићи и оца Србина. Мајка му живи у једном селу близу Сремске Митровице и јадна жена плаћа неклико алиментација из неколико бивших Сашиних бракова“, појашњава Живковић.

Глумио Мусу Кесеџију

Саша се, додаје он, никада није крстио по православном обреду.

„И оне бркове и обријану главу, како се сликао, и носио је ваљда да би личио на Мусу Кесеџију, за кога је рекао неколико пута да је већи јунак од Краљевића Марка јер њему није помагала вила и сличне глупости“, каже Живковић.

Синђелић је, наглашава он, свим силама покушао да му се проближи за одлазак у Украјину.

„Он је све покушао, али ја сам глатко одбио да пође, што се испоставило пресудним да он открије послије свој индетитет. Када сам се вратио из Украјине, група људи која ради за БИА јавно се упустила у хајку на мене. Наиме, Синђелић, Венцислав Бујић и Милета Јелић, лажни војвода из Црне Горе, такође сарадник црногорске службе, су учествовали у тој кампањи. Сви ти људи су кренули у хајку на мене и моје сараднике пријетећи јавно убиствима, пребијањем и слично. Када сам ја сабрао сву документацију и предао Јавном тужилаштву у Крушевцу, они су је прихватили да би је главни јавни тужилац одбио касније, наводећи ми у личном разговору да је све то стопирано са већег нивоа и да је он ту немоћан. Тада ми је све било јасно, ко је ко и ко за кога ради“, тврди Живковић.

Смјестио и Милошу Јовановићу

„Једини од оних који су били Живковићем, и који је насјео на причу Синђелића да иде у Црну Гору је онај несрећник који је свједочио тамо Милош Јовановић„, истиче Живковић.

„Он је био добровољац у мојој јединици ‘Јован Шевић’ у Луганску. Пријавио се и на основу информација које је поднио да је служио војску и да је био двије године уговорац био је примљен. Међутим, нико није знао да је лабилна личност, што се тамо показало и да је ето послије ратишта постао и наркоман. Милош је испуњавао све постављене задатке без поговора, али нијесам имао повјерења за било шта озбиљније ка њему. Када се вратио у Србију, био је врбован од стране Саше Синђелића и учествовао је у кампањи против мене. Како је касније признао, то је радио за паре да би имао да се дрогира“, наводи Живковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: