Да сам којим случајем имао при руци књигу „Успомене из Боке“ владике Николаја Велимировића у тренутку, када је настајао „Гопсар Мато Грацић“, сасвим сигурно ово дело би изгледало другачије. Почело би га са проклињућим речима светог Николаја, који је описујући радост сусрета у Херцег Новом и манстиру Савини са Србима римокатолицима, поручио: