• Поглед

Брат Србин је мио ма које вјере био!

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Да сам којим случајем имао при руци књигу „Успомене из Боке“ владике Николаја Велимировића у тренутку, када је настајао „Гопсар Мато Грацић“, сасвим сигурно ово дело би изгледало другачије. Почело би га са проклињућим речима светог Николаја, који је описујући радост сусрета у Херцег Новом и манстиру Савини са Србима римокатолицима, поручио:

Успомене из Боке

Пише: Предраг Савић

Да сам којим случајем имао при руци књигу „Успомене из Боке“ владике Николаја Велимировића у тренутку, када је настајао „Гопсар Мато Грацић“, сасвим сигурно ово дело би изгледало другачије. Почело би га са проклињућим речима светог Николаја, који је описујући радост сусрета у Херцег Новом и манстиру Савини са Србима римокатолицима, поручио:

-Из дубине душе проклињем онога, који је први изрекао вулгарну паролу: „Нема крста без три прста“, која је много чемера и јада задала народу српскоме и постала препререка братске заједнице и солидарног делања.

–Брат је мио које вере био, само ако се он Србином назива!

Књигу „Успомене из Боке“ даривао ми је Никола Маловић, велики српски књижевник с Приморја, чија је „Књижара Со“ издала ово по броју страна мало, али по духовном, историјском, просветитељском, књижевном и сваком другом значају – грандоизно дело! У овој књизиј је свака реч злата вредна и на свом месту. Свети Николај Жички, представљен је на најкраћи, најпрецизнији и најелегатнији начин са једном моћном реченицом:

„Владика Николај Велимировић је био највећи српски просветитељ након Светог Саве“.

Ова књига је још по нечему специфична и има изузетну вредности за библиофиле, јер је тираж оверен досашњим спомен-печатима Књижаре Со. Сличан пример не постојоји у светском издаваштву. Последњи спомнен-печат гласи : “ У спомен 140 г. од рођења књижара Јова Сукуловића (1879-1950); 121 година херцегновског књижарства (од 1898); 15 г. од обнове градског класичног књижарства и издаваштва (Књижара Со (2004 -2019) .

Најновије издање „Сећања из Боке“ има тачно 100 пренумераната. Међу њима је и Дејан Савиж, прослављени селектор ватерполо репрезентације Србије. Ово ново издање „Успомена из Боке“ текстом је исто ка издање из 1904. године. Интересатно је да су „Успомене из Боке“ биле прва књига коју је 1904. године издао Јово Секулић, рододначелник херцегновског књижарства и издавашта. Уједно то је била и прва књига коју је владика Николај Велимировић написао.

Владика Николај Велимировић, између осталог у „Успоменама из Боке„ описује свечани дочек Срба римокатолика 1904. године на херцегновоском пристаништу и то следећим речима:

-Пароброд се устави. Мост се стави и Дубровчани почеше излазити. Боже, што цео српски народ где год га има није присутан сада овом величанственом моменту, када се братске груди спојише, братске руке око врата склопише, кад се браћа љубљаху и сузе радости пролеваху?! Што није овде, да се овим тренутком користи, тренутком који се ваљда тешко понавља, да се поучи примером, какав се не да описати, да му се уреже у памет поука, какву никад из књига научити не може! Познато је да су Дубровчани Срби католичке вере, но изгледа да баш та разноликост у вери под притиском једнаке судбине јаче и силније спаја и везује Србе у Приморју. Има Срба католика и у Херцег Новоме, али њихово је родољубље изврсно и ненадмашно.

Даље, владика Николај напомиње да су Срби римокатолици често вође и покретачи хуманитарних и родољубивих српских акција . Каже гледао их је у српским манстирима, српским читаоницама….и уверио се „да су вазда прожети дубоким патриотизмом“ и да они „изражавају бол због недаћа српских и страховити гнев и огорчење противу угњетача народа српскога“.

Бог је тако уредио да овај текст пишем у Боки, пред Огњену Марију и промоцију књиге „Госпар Мато Грацић“ у Народној Библиотеци Требиња. Управо је др Мато Грацић те 1904. као и наредних година био главни оргнаизатор и предводник посета Срба римокатолика Боки Которској и поклоњима српским светињама. Због тога је изабран за првог друштвеног војводу дубровачких Срба и првог старешину при српској соколској организацији у Дубровнику.

Соколима окупљеним у српском дубровачком удружењу „Душан Силни“ др Мато Грацић је као први старешина и најбогатији Србин на тим просторима даривао зграду и све справе за вежбање! Он је у најтежа времена био власник Српске дубровачке штампарије, а самим тим и српских гласила „Дубровник“ и „Срђ“. Овај велепоседник, адвокат, бродовлсаник, власник електронске индустрије „Сигнал“ у Београду, сувласник „Термотерапије“ у Дубровнику, такође је, знао да је за дубровачке Србе врло погубна парола да није Србин ко се не крсти са три прста! Управо творца те погубне и вулгарне пароле владика Николај Велимировић проклео је из дубине душе, о чему нам сведоче „Успомене из Боке“!

Извор

Прочитајте још:

Ауторско вече Игора Маројевића у Петровцу

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: