Насловна Издвојено Бранка Милић коначно на слободи: Наставићу да се борим! (ВИДЕО и ФОТО)

Бранка Милић коначно на слободи: Наставићу да се борим! (ВИДЕО и ФОТО)

32
ПОДИЈЕЛИ

Branka Milic sloboda 03 Бранка Милић коначно на слободи: Наставићу да се борим! (ВИДЕО и ФОТО)

Вијеће подгоричког Вишег суда укинуло је притвор српској хероини Бранки Милић. Њена породица и адвокат су је сачекали пред спушким затвором. Бранка, иако исцрпљена тринаестодневним штрајком глађу, била је добро расположена.

„Нисам очекивала да ће ме пустити. Пресрећна сам. Драго ми је и што сам издржала овај штрајк глађу,“ нагласила је Бранка Милић по изласку из ЗИСК-а. Она је објаснила да кад је чула да су је пуштају на слободу прекинула са штрајком. Милић је истакла да ће се редовно одазивати позивима Вишег суда јер је у њеном интересу да се истина изнесе на видјело.

branka milić sloboda ziks 11.oktobar 409x327 Бранка Милић коначно на слободи: Наставићу да се борим! (ВИДЕО и ФОТО)

Приступ правди ми је годину дана био онемогућен

Осећам се исцрпљено, али не само због штрајка глађу већ јер нисам имала могућности да се браним. То је страшан осјећај кад вас уведу и закључају и то је то. Приступ правди ми је годину дана био онемогућен,“ нагласила је Милић.

Она је навела да јесте тражила једнокреветну собу али да оно што је добила није било то.

Geplaatst door Informativni portal IN4S op woensdag 11 oktober 2017

„Била су ми онемогућена моја права. Али, што се каже: ‘Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине’. Ја ћу наставити да се борим,“ обећала је Милић, која ће након овога отићи у Ургентни центар а затим бити смјештена у манастир Дугу, гдје ће имати и здравствену и сваку другу његу. Милић је навела да је пратила рад ИН4С портала и свих опозиционих странака.

Јелена Милић: Очекивала сам чим су је притворили да ће схватити да су погрешили

„Ја сам очекивала овакву одлуку много раније. Очекивала сам прошле године чим су је притворили да ће схватити да су погрешили. Тад су већ требали да је пусте,“ изјавила је пред спушким затвором њена ћерка Јелена Милић и истакла:

„Ја сам пресретна и само је сад важно да она буде добро. Одвешћемо је код лекара да проверимо како је.“

Geplaatst door Informativni portal IN4S op woensdag 11 oktober 2017

Адвокат Крповић: Надам се да у модерној Црној Гори нико неће доживети што ће доживела моја брањеница Бранка Милић

Јуче је, подсјећамо, њен адвокат Југослав Крповић тражио да се притвор његовој брањеници, која већ дванаести дан штрајкује глађу, замијени неком другом мјером којом би се обезбиједило њено присуство суђењу.

„С обзиром како је ишао овај судски процес почео сам да губим наду и мислио сам да она неће жива изаћи из притвора,“ казао је њен Крповић.

branka milić sloboda 11. oktobar 409x233 Бранка Милић коначно на слободи: Наставићу да се борим! (ВИДЕО и ФОТО)

Он је подсјетио да је Митрополија црногорско-приморска гарантовала да ће Бранки Милић бити обезбијеђен смјештај у Манастиру Успења Пресвете Богородице Дуга на Биочу.

„Ту ће имати решен смештај, исхрану, здравствену заштиту. Имаће могућност и да се упозна са видео материјалима, и чим се опорави надам се да ће моћи опет активно да учествује током извођења доказа. Она је од првог дана покушала да активно учествује, међутим била је онемогућавана и од стране полиције и од стране СДТ-а,“ казао је Крповић и истакао:

„Очевици сте да је на самом суђењу доста пута прекидана и да председница већа није дозвољавала да се изјашњава о свим чињеницама за које је сматрала да јој иду у прилог. Надам се да у модерној Црној Гори нико неће доживети што ће доживела моја брањеница Бранка Милић.

Geplaatst door Informativni portal IN4S op woensdag 11 oktober 2017

Њена ћерка Јелена Милић у кратком разговору са нашом редакцијом каже да се угрожавање здравља њене мајке свакако морало избјећи.

„Здравље моје мајке нарушено је у притвору и до таквог стања није морало да дође“, казала нам је Јелена док је ишла ка Спужу.

Крповић: Бранка ће наставити да демонтира оптужницу СДТ-а

„Дошао је и тај дан. После готово годину дана, моја брањеница Бранка Милић коначно ће се наћи на слободи. Она је доживела голготу у притвору, у нехуманим условима, у просторији мањој од 6 квадрата, са тоалетом унутар собе, без могућности да се та просторија проветрава, без утичница, без сунчеве светлости, као у неком старом османском казамату,“ нагласио је Краповић док је чекао да његова брањеница буде пуштена на слободу.

Он је напоменуо да су сви говорили како је одлука суда очекивана али да је он у последње вријеме губио наду да ће изаћи жива.

„Све је она то пребродила и изашла жива. Богу хвала, она је изашла и имаће прилику да се брани са слободе,“ нагласио је он и додао:

„Као што се до сад бранила часно, она ће то наставити да ради и боље и квалитетније са слободе. 

Као што је Бранка Милић у својој одбрани на главним претресима демонтирала оптужницу СДТ-а, она ће наставити да је демонтира и даље у поступку у ком ће се бранити са слободе. У то будите сигурни. Код ње је остала и даље енергија, она је исцрпљена али Боже здравља, она ће се опоравити и наставити да активно учествује у овом поступку. Њој је једини циљ да истина изађе на видело.“

Јелена Милић: Издржали смо и издржаћемо и ово што нас даље чека

branka milić 11. oktobar ziks sloboda 409x331 Бранка Милић коначно на слободи: Наставићу да се борим! (ВИДЕО и ФОТО)

„Ја бих се захвалила људима који су били заинтересовани да чују истину и да прате ово неострашћено. Који нису узимали у обзир све оне повреде њених права а ту пре свега мислим на право да је невина док се не докаже супротно, и надам се да се ником неће поновити ово што се нама догодило и да ће убудуће сви медији водити рачуна како извештавају,“ казала је ћерка Бранке Милић, Јелена, и нагласила:

„Пред нама је још дугачак пут да дође она кући али и ово нам већ јако пуно значи. Јесте да је требало бити још раније донешено али издржали смо и издржаћемо и ово што нас даље чека.“

Бранка Милић, недужна, после скоро годину дана затвора, 13 дан од како је започела штрајк глађу, излази из спушког затвора, уживо

Geplaatst door Informativni portal IN4S op woensdag 11 oktober 2017

Бранка Милић је за 12 мјесеци затвора ослабила чак 24 килограма.

branka milić sloboda 409x230 Бранка Милић коначно на слободи: Наставићу да се борим! (ВИДЕО и ФОТО)

У саопштењу Суда наводи се да је „рјешењем ванрасправног кривичног вијећа Вишег суда у Подгорици укинут притвор оптуженој Б. М., и одређене мјере назора забрана напуштања боравишта и обавезе повременог јављања одређеном државном органу“.

Митрополија црногорско-приморска гарантовала је да ће Бранки Милић бити обезбијеђен смјештај у Манастиру Успења Пресвете Богородице Дуга на Биочу.

branka milić 11. oktobar ziks 409x230 Бранка Милић коначно на слободи: Наставићу да се борим! (ВИДЕО и ФОТО)

Подсјетимо да је крајем септембра обзнањена одлука Уставног суда Црне Горе, који је усвојио је уставну жалбу и утврдио да је Бранка Милић потпуно нелегално у притвору. Одлука је донијета 31. маја, али је адвокатима уручена тек у другој половини септембра. Вијеће судије Сузане Мугоша одбило је да уважи ову одлуку, након чега је Милић, због кршења основних људских права те неусловности просторија у којима је налази готово годину дана, ступила у штрајк глађу.

32 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Укинут притвор, после годину дана држања у затвору изузетно, опасне особе. Пустити главног “терористу“ ( терористкињу) на слободу??? Па овај суд није свјестан шта нам ради. Сад ћемо сви у ЦГ бити угрожени!!! Имам утисак да овај суд има директне везе са “државним ударом“! Шта, ако она организује нови “државни удар“. Овог пута би сигурно на.ебали. Нема нам спаса! Црногорци и остали напуштајте Црну Гору! Спашајмо живе главе!

    • 0
      0

      DRZŽATI I MUČITI OVU ŽENU KOJU BI MOGLO DIJETE OD 14 GOD IZUDARATI I BILO BI SNAŽNIJE OD NJE. A KELJIMENDIJA NARKODILERA PUSTITI I JOŠ MU PLATITI OTŠTETU. PA NAJVEĆI NARKO DILER SA KOSOVA U BUDVI GRADI- PORTO BUDVA- OVO JE NAŠA ZEMLJA I NE ŽELIMO NIKAKVE PRODAVCE DROGE I UBICE DJECE DA GLEDAMO U C. GORI. MOŽEMO MI DA GRADIMO , MI KOJI NEMAMO POSLA A NE ŠIPTAR DILER DROGE

  2. 0
    0

    Треба ли ићи у ЦГ на море,јер може та мафија да те ухапси,оклевета, напакујте ти шта им је воља и да те стрпају у затвор! Треба направити велику кампању за идућу годину да ризикујете ако идете као Србин на море у ЦГ.

    • 0
      0

      e vala stanislave, nijesmo se plasili ni malacko vecih turaka od ovih titogoraca. oni su male mace kad ih uporedis sa hitlerovom njemackom, turskom carevinom, austrougarskoj. svi su polomili zube na nas srblje, pa ce i ovi mrceni montenegrinski metroseksualci. braco srbi, samo vi dolazite na crnogorsko primorje i osjecajte se kao kod kuce jer ce i ovo zlo proci, a mi srbi smo zilav narod i sve cemo to izdrzati.

      • 0
        0

        Друже, све се ја то слажем, али нико не иде у Црну Гору на море да би ратовао са режимом већ да се опусти и одмори. Ја лично не желим да се подмећем као жртва која нема могућност да се одбрани или узврати ударац, у другој некој ситуацији немам ништа против отворене борбе, само све у право време. У Црној Гори се никад нисам осећао као странац иако поштујем црногорску посебност и право на државност.

  3. 0
    0

    Слобода за све Србе недужне…Катнић и Чађеновић у њену самницу да се све лепо преиспита!!!

  4. 0
    0

    Pokazalo se da je savremeno crnogorsko društvo prvenstveno humano , ko bi drugo puštio osumnjičenog ćetnićkog teroristu da se brani sa slobode sem Crna Gora ?
    Branki želim srećnu slobodu , pa ako može neka se odbrani sa slobode , mada ona više političi nego što se brani od dokaza Tužilaštva !

    • 0
      0

      И хапсе је и пуштају због политике. Наиме, ако је држе у притвору неправедно то ојачава Србство, па из тих разлога је брже боље пустише! У мукама су они невиђеним јер шта да раде,Србе дискриминишу и тако их чине јакима или да им дају на вољу да буду што јесу, Срби.

    • 0
      0

      Masho, pozdravi mi Mila i Bebu i reci im da to o cetnicima (bradonjama i crvenim izdajnicima, komunjarama, udbashima) to vam vise ne pali.

      Svi cetnici i partizani su davno pomrli. To je vreme mog dede. Kakav sam ti ja partizan/cvetnik iz NYC? Mislim da ste ovog puta dolijali sa ovim laznim drzavnim udarom, sto vas cini kriminalnim udruzenjem, okupljenim da sacuvate vasu 30-godisnju vlast i usput ugurate CG u NATO i tu je zadrzite, protiv volje 80% gradjana.

      • 0
        0

        Viđi Lončar da ti rečem , sama drugarica Branka je u Sudu rekla da pripada ravnogorskom ćetnićkom pokretu o da je došla u Crnu Goru na četnički skup na poziv Kosašinskog ćetnićkog vojvode Jelića , a ti mi veliš da „nema partizana i ćetnika“ ??
        Slozićemo se da „nema partizana“ neki su prešli u ćetnike , eto ti si živ primjer , bolje braniš ćetnike no oni sami sebe !
        A ćetnika ima Bogomi , ja tu vjerujem Branki i svojim očima , eno se kod vas Terazijama proći ne može od korardaša i šubara , a ovđe izmile kad treba nešto rušiti , kao onda 24.10 onu ogradu kad su jurišali sa tuđim zastavama na crnogorsku Skupštinu , ili oni kokardaši što su pekli krme pred Skupštinu xa , xa , xa ..
        Uzgred , nijesam ti ja za DPS , niti ti znam Mila i Bebu Džaković , nije Milo Crna Gora !!!!
        Ja sam ti za vladavinu prava i da se poštuju i sprovode Zakoni !
        A Bogomi ovi što ih ovoliko braniš mislim da su se debelo zaigrali , i prešli granicu Zakona , a viđećemo u daljem Sudskom postupku , interesantno je što će śedočiti Sinđa minđa !

    • 0
      0

      Масја , незнани Србине, осим што те сад пљују и твоји и други, почео си сам себе да пљујеш. Кајање је први корак ка душевном смирењу и катарзи. Прићути се неко вријеме и у миру размишљај. Доћи ће и теби права у памет, иако са закашњењем.

    • 0
      0

      МАНГУЛИЦЕ ТО ЈЕСТ МАСЈА

      Sabor proglasio nezavisnu Kraljevinu Crnu Goru

      Rano izjutra 12. jula 1941. godine organizatori i učesnici Petrovdanskog sabora su istakli na Dvoru kralja Nikole crnogorsku državnu zastavu, a njoj su »činile počast« sa desne i lijeve strane dvije italijanske zastave. Sviralo je 120 italijanskih muzičara. Sabor je počeo rad u 10 sati, u zgradi Crnogorskog Kraljevskog pozorišta »Zetski dom« na Cetinju.
      »Glas Crnogorca«, br. 9 od, 13. jula 1941. godine, u članku pod naslovom »Crnogorski Sabor proglasio je slobodnu i nezavisnu Kraljevinu Crnu Goru«, opisuje čitav tok svečanog zasjedanja Crnogorskog sabora, 12. jula, u dvorani Zetskog doma, navodeći slijedeće:
      »Crnogorski narod je danas doživio dan, koji će ostati nezaboravan, a možda i najznačajniji, u njegovoj nacionalnoj istoriji. Vjerni svojim tradicijama, ti ponosni i gordi gorštaci, koji su vjekovima znali, junačkim srcima, da se suprostave neprijatelju, u nejednakoj borbi, umjeli su da sačuvaju vjeru u bolju sudbinu, koja ih je danas podarila najvećim danom: slobodom, pravdom i nezavisnošću.
      Crna Gora, iščaurena iz jedne kolijevke satkane vrlinama, dostojih najvećeg priznanja i najveće muškosti, stupa danas visoka čela, svjesna svoje sigurne budućnosti, sigurna da ima uzase iskrena, moćna i plemenita prijatelja, veliku Fašističku Italiju, koja danas oružjem u ruci vodi svetu borbu za prava naroda.
      Slobodna Crna Gora novi je dokaz iskrenosti te borbe, koju je Duče pokrenuo pred dvadeset godina, da bi uništio sramne plodove Vesalja. Oslobođena od neprijateljskog jarma, juče, svečanim činom udarila je osnove obnovi svoje države i izrazila želju stupanja crnogorske Nacije u akcionu sferu Rima.
      Vaskrsla Crna Gora obnovila je ovim istorijskim svečanim činom ostavštinu svoga prvoga Kralja.
      Cetinje, istorijska prijestolnica crnogorske države, ustala je danas, zorom, uz zvonjavu zvona. Zastave su se vile na svim kućama i nadleštvima, i мada je jutro bilo kišno zeleno-siva uvala podno cetinjskih gora, oživjela je nobičnim šarenilom boja. Narod, koji se okupio oko pozorišta, stare zgrade u kojoj je zasijedao Sabor, ozarena lica iščekivao je početak svečanosti.
      Tačno u 10 sati, u pozorištu, u kome su već bili sakupljeni pretstavnici cijelog crnogorskog naroda, izabrani između književnika, umjetnika, naučnika i ljudi koji su dali mnogostrukih dokaza za ideju crnogorstva, započelo je svečano zasijedanje Sabora.
      Pred pozorištnom zgradom nalazile su se dvije komanije Crnih košulja, 18. divizije »Mesina« sa muzikom. U času kada je Nj. E. Visoki Komesar za Crnu Goru, grof Serafino Macolini, silazio sa svojom partnjom iz zgrade bivše Banovine, kompanije u stavu mirno, odavale su počast, a u isto vrijeme muzika je intonirala »Đovinecu«. Visoki Komesar pošto je izvršio smotru počasnih četa i pošto je pozdravio emblem kompanija, uputio se u pratnji brigadnog generala, komandujućeg jedne divizije, g. Tuči-ja, u pozorišnu zgradu, pozdravljen aklamacijom sabora i naroda, koji je, uz pretstavike italijanskih vojnih i civilnih ličnosti dupkom ispunio pozorište.
      Crnogorske i italijanske zastave prekrivale su ložu i pozornicu, koje su, uz ponosne nošnje narodnih pretstavnika, davale raskošni izgled bogato rasvijetljenoj dvorani.
      Ulazak ekselencije Macolinija pozdravljen je produženim aplauzima i poklicima Italiji i Crnogorstvu. Zasjedanje Sabora, koje je odmah zatim otvoreno, započelo je objavljenjem rada Sabora od strane pretsjednika g. Mihaila Ivanovića, velikog crnogorskog patriote, starog i vjernog saradnika Kralja Nikole.
      Riječ je zatim uzeo zvanilčni saborski govornik, isto tako stari saradnik kralja Nikole i dva puta Ministar Kraljevine Crne Gore g. Sekula Drljević«, piše, uz ostalo, »Glas Crnogorca« u svom izvještaju na prvoj stani.
      Zasjedanju Petrovdanskog crnogorskog sabora su bili prisutni civilni komesar grof Serafino Macolini, komandant italijanske divizije »Mesina« general Karlo Tući, kao i drugi italijanski vojni predstavnici i civilni funkcioneri.
      Predsjedništvo Petrovdanskog crnogorskog sabora činjeli su: dr Sekula Drljević, Jovo Popović, prota Simo Martinović, Dušan Vučinić, Tomo Kršikapa, dr Ivo Jovićević i Mihailo Ivanović, koji je izabran za predsjednika Sabora. Sekretar Sabora bio je Staniša Mučalica. Za dva posebno postavljena stola sjeli sui italijanski fuknkcioneri, Macolini i ostali.
      Na zasjedanju Petrovdanskog sabora grof Macolini je sa svitom sjedio na desnoj strani od Predsjedništva Sabora, koje su sačinjavali članovi Savjetodavnog vijeća (Consulta), odnosno Komiteta za nezavinost Crne Gore.
      Za predsjednika Petrovdanskog crnogorskog sabora izabran je Mihailo Ivanović, a »zvanični saborski govornik« bio je član Predsjedništva sabora i Savjetodavnog vijeća Crnogoraca, ideolog i faktički vođ Crnogorske stranke i bivši crnogorski ministar, dr Sekula Drljević. Kratak pozdravni govor održao je i Mihailo Ivanović.

      Besjeda Sekule Drljevića

      Crnogorski Sabore! Rado ispoljavam časnu dužnost, da pozovem Sabor, da svoj rad počne zahvalnošću onima, koji omogućiše sazivanje ovoga Sabora i uspostavu nezavisne Crnogorske Države.
      Neka je hvala Njegovom Veličanstvu slavnome Kralju i Caru moćne i prijateljske italijanske Imperije Viktoru Emanuelu III.
      Neizmjerna je naša sreća i radost što sa slavnim Kraljem i Carem dijeli sjaj prijestola Vječnoga Grada Vila naših gora Njeno Veličanstvo Kraljica i Carica Jelena.
      Crnogorski narod je ponosan što je uspostava slobodne Crne Gore spojena sa besmrtnim djelima Dučea, genijalnog stvaraoca Fašističke Imperije i sa djelima slavne i pobjedonosne italijanske vojske.
      Naročito ističem da se Duče od početka borio protivu nepravde učinjene Crnoj Gori uništenjem njene državne egzistencije i da nije prestajao boriti se protivu te nepravde do uspostve Crne Gore svojim pobjedonosnim mačem.
      Svojim djelima stekao je pravo na našu trajnu zahvalnost.
      Duče i njegov vjerni saradnik, njegova Ekselencija grof Ćano, specijalno su nas obavezali, što su za Visokoga Komesara u Crnoj Gori izabrali Njegovu ekselenciju konta Macolinija. Mi hoćemo da vjerujemo, da je njegova i njegovih uvaženih saradnika dokazana ljubav prema Crnoj Gori vjerni izraz ljubavi italijanskog naroda prema crnogorskome narodu.
      Crnogorski Sabore! Crnogorski narod, kao i svi narodi na kugli zemljinoj, istorijska je tvorevina. Cnogorstvo su stvarali i stvorili daleki vjekovi. Njegova država i njena vjekovna pobjedonosna borba izgradili su političku i kulturnu izrazitost njegovoga lika. Tako izgrađeno i samo zbog toga, što je tako izgrađeno, crnogorstvo je moglo voditi onu nejednaku borbu, kojoj je teško naći takmaca kod ostalih naroda. Crnogorstvo nije zaziralo od borbe sa Stambolom, čak ni onda, kada su se pred njegovom silom tresli zidovi carskoga Beča. Tu borbu crnogorstvo je izdržalo, jer se nikada nije htjelo odreći sebe i svoje državne slobode.
      Uvjeren sam, da govorim iz duše cijelog naroda, kada ped ovim saborom ponovim stihove besmrtnoga Kralja: »Ko crnogorstvu ne bio vjeran, Bogom i ljudima svud bio tjeran«.
      Biti crnogorstvu vjeran znači imati crnogorsku nacionalnu svijest i biti vjeran crnogorskoj državnoj ideji. Tu misao besmrtnoga Kralja crnogorski narod danas preko ovoga sabora uziđuje u temelje svoga narodnoga i državnoga života za sve buduće vjekove.
      Crnogorski Sabore! Ugodno je govoriti o slavnoj prošlosti. Ali današnji istorijski trenutak nameće mi obavezu, da nešto kažem i o našoj jučerašnjici, koja je ne samo teška nego i neslavna. Infandum me iubes regina renovare dolorem. Govoriti o nemiloj prošlosti znači malo ne nanovo ju preživljavati.

      Crnogorski Sabore,

      Prošli svjetski rat završen je Versajskim diktatom. Kao njegova neminovna posljedica nastala je pometnost političkih i moralnih pojmova u prvim godinama nakon rata, koju je prekinuo dolazak na čelo italijanskog naroda genijalnog tvorca i vođe fašizma Benita Musolinija. Kasnije, uzeo je u svoje čvrste ruke vođstvo njemačkog naroda Adolf Hitler identifikujući poglede na Evropu i na nužnost njene reorganizacije sa pogledima Benita Musolinija. Oba Velika Evropljanina nijesu prestajali upozoravati na nužnost stvaranja nove Evrope. Nijesu ih shvatili oni, na čiju su adresu njihove opomene bile upućene. I tako je došlo do današnjeg rata.
      Tvorevine Versajskog Diktata srušile su jedna za drugom pobjedonosne armije Sila Osovine. Nestalo je i Jugoslavije, i time je stvorena mogućnost, da bude ispravljena nepravda učinjena Crnoj Gori godine 1918. i da Crna Gora, kao nezavisna država, bude ukopčana u novi evropski sitem koji izgrađuju dva evropska genija savremnika i njihove nepobjedive armije.
      Crnogorski Sabore! Politička i kulturna orijentacija pojedinih naroda određena je u najvećem stepenu njihovim geopolitičkim položajem.

    • 0
      0

      nasa’ si stare babe da tamnicaris i optuzujes za terorirzam. zar je moguce da je ovo uopste tema?? kad vam je to vec teza da ste pohapsili terorirste, bar budite ubjedljivi, neka to budu jaki nabildani opasni momci. dje nadjoste ove babe i teske bolestnike? pravite cirkus od sebe da se narod sa vama sprda.

    • 0
      0

      četniči, a šta su komunisti radili’? OSTAVITESE VIŠE TOG PRIMITIVNOG POZIVANJA ČETNICI, ČETNICI. NAPIŠITE ŠTA SU PO VELICI MUSLIMANI RADILI, PASJA GROBLJA U KOLAŠINU. U TOM ZLOČINU JE BIO GLAVNI ĐILAS. ĐILAS PARTIZAN“ ZAROBIO SAM NJEMCA U KUKURUZ, I ODSJEKAO MU GLAVU“ PIŠE ON U SVOJIM PISANIJAMA.“ A ZATIM SAM SVAKE VNOĆI SANJAO HRISTA KAKO MI DOLAZI U SNU“ NJEMAČKI AMBASADOR A UJEDNO I KNJIŽEVNIK U AFRICI MU ODGOVARA“ PRORADILA VAM JE PODSVJESNO SAVJEST , I ZATO SANJATE HRISTA“. NO MISLIM DA ON NIJE IMAO SAVJESTI . KAO ŠTO NIJESU IMALI NI MNOGI DRUGI PARTIZANI KOJI SU U ŠAVNIKU BUNAR NAPUNILI OMLADINOM. NA GRAHOVU VEZALI BODLJIKAVOM ŽICOM I UBIJALI.

    • 0
      0

      Pa što bi ti Zeče , eno je i uvaženi gospodin Vrhovni državni Tužilac Katnić dozvolio da se Branka brani sa slobode , i naravno kada je ćentićki izvor i jazbina dala garanciju da neće uteći , odmah je puštena da se brani sa slobode .
      Sa obzirom što je Branka i njena ekipa spremala ovđe , ne da smo humani , nego i previše tolerantni !

      • 0
        0

        Pa što bi ti Zeče

        Sa obzirom što je Branka i njena ekipa spremala ovđe , ne da smo humani , nego i previše tolerantni !

        Znas biti i zajebant ponekad ,ne ne , nedostaje ti ni humora.

  5. 0
    0

    konačno se nakanili da puste ženu šećeraša iz zatvora a što će sad vlast ako ona .. ponovo bude terorista.. ovo što su je pustili sve je da Dps trguje glasove..

  6. 0
    0

    Vidjecemo koliko ce srpskih i ruskih turista doci na ljetobanje iduce godine posle ovih stanja od strane vlasti.Vi ,koji zivite od turizma,glasajte za opoziciju ,inace ste najebali.

  7. 0
    0

    BRAVO NOVA MILUNKA SAVIC!NEGO STA NEGO SE BORITI PROTIV LJUDSKIH IZRODA I NESOJA!,BRANKA NASA HEROJINO TI SI VEC USLA U ISTORIJU SRPSKOGA RODA ,U CASNU ISTORIJU!DA NAM POZIVIS JOS MNOGO GODINA I STOJIS NA BRANIKU CASTI I DOSTOJANSTVA SRPSKOGA RODA!

  8. 0
    0

    Wiki na srbskom uredjujubteske ustaše.na članku turski jezik sam banovan od Nikole b jer brišem zadtavicu kosova.a još dežurni ustaša je obsuser koji umanjuje žrtve oriću sa3000 na2000,namece Srbima sv Andriju iako je on za nas Andrej Prvozvani.to radi jer katolici tako kažu.ubacuje sh jezik umjesto srbskoga na drugom članku,smeta mu link istorij srbske Cg na člancima podmalinsko manastir i Mahmud paša Bušatlija pa to konstantno briše. Neka se zna ko je šef na toj wiki i svako neka je oprezan da info na wiki jer je to cia projekat.ne slobodna enciklopedija no kulturocid antusrbski.

  9. 0
    0

    a da se to nije g.din Vucic prisetio da ima ugrozenih srba i u Crnoj Gori pa se malo raspitao kako zive, te i za VELIKOG SRPSKOG BORCA BRANKU MILIC!! o, kako ce mu prijatelj milo i beba, mislim popovic, zameriti..

  10. 0
    0

    Čim neko miješa „č“ i „ć“, jasno je da nije sa ovih prostora, mada o tim jeftinim policijskim provokatorima koji policiji služe kao krpa za glancanje njihovih čizama ne treba trošiti ni riječi jer bijednici to i ne zaslužuju!

  11. 0
    0

    Evo vidiš Lončar koliko je ćetnika ovđe , a ti veliš da ih nema , a ima i previše no si i ti prešao kod njih pa ne primećuješ , što vele sa kim si takav si !
    Ja ponosno slijedim crnogorsku antifašističku tradiciju , a ti se viđi !

    • 0
      0

      Масја стара фукаро.Смрди ти крметина и привиђају ти се кокарде.А кад ти рођаци из Плава,Гусињаи Бара иду да ратују за ИСИЛ то ти не смета.Сва ти је родбина била у ханџар дивизији.Али та времена се неће вратити.Србе мој масја више нећете клати као у Велици и убијати рањенике као у Пљевљима 1941.Колика ти је мржња на све православно види се и према овој старој жени.Такви сте и били ви потурице само убијали нејач и старце.Зато и мрзите Андрића јединиг нобеловца.Јер вас је описао фино у дјелу,, На Дрини ћуприја,,.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here