Божур – Милан Ракић
Косовски божури, слика
Како је лепа ова ноћ! Гле, свуда,
С тополе, раста, багрема и дуда,
У млазевима златокосим пада
Несуштаствена месечина. Сада,
Над ливадама где трава мирише,
У расцветаним гранама, сврх њива
Које се црне после бујне кише,
Велика душа месечева снива.
Све мирно. Тајац. Ћути поље равно
Где некад паде за четама чета…
– Из многе крви изникнуо давно,
Црвен и плав, Косовом божур цвета…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Svaka čast vama , Vera, na divnoj emociji…
Ništa bez poezije !
Sve ste divno rekli.
Odmorih dušu.
GENIJALNA IDEJA SA
LITERATUROM MEDJU
POLITICKIM, CESTO
DO OCAJANJA OZBILJNIM,
STIVOM.
BRAVO GOSPODINE RAICEVICU,
BEZ DUSE NEMA OZDRAVLJENJA.
A OBOLELI JESMO I TO TESKO.
DUSU IZLECITI MORAMO.
UPRKOS ALI I VRANI.
P.S. Cijelog zivota u dobru i zlu
sapucem stihove nasih pesnika
i narodnu poeziju. „Kad se scase po
zemlji Srbiji, po Srbiji zemlji da prevrne,
da drug drugu postane sudija…“
Ali i „Stojte galije carske
opelo gordo drzim na groblju brace svoje…“
I POSLE TOGA PROBIJEMO SOLUNSKI FRONT !!!
P.S.S. Pomaze. Odgojila sam zdravo potomstvo.