Божић

Пише: Александар Вујовић*

Божић је дан кад је дух Исуса Христа, Господа нашег, свеприсутан међу људима. То је празник рађања новог живота из кога је настао низ обичаја и обреда који имају један смисао, да умоле Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.

Од дана Христовог рођења започиње ера хришћанства и од тога дана сви народи почињу бројати године. То је почетак нове ере. У спомен рођења Исусовог, још од апостолских времена установљен је велики празник Божић.

Св. Јован Златоуст каже да је Божић извор свих хришћанских празника, јер да није било Христовог рођења не би било ни крштења, ни васкрсења, нити слава, нити ичега за хришћане спасоносног.

Да бисмо се достојно припремили за овај дан установљен је 40-то дневни пост који почиње 28. новембра и траје до 7. јануара.

Божић је празник најбогатијих обичајима. Њему претходи један од најбитнијих дана поста, Бадњи дан, у ком се испуњавају сви обичаји везани за дочек Божића. Добио је име по грани храста која се тог дана бере и уноси у кућу, а коју зову бадњак.

Док су људи живјели на селу био је обичај да тог дана, прије него се сунце роди један од укућана оде у шуму и изабере дрво које мора бити младо храстово. Он поспе дрво житом и каже: ,,Добро јутро и честит ти Бадњи дан.“ Затим га засјече, окреше и носи кући. Овај обичај сјечења бадњака везује се за витлејемске пастире, јер су они на знак звијезде да се родио Христос насјекли гране бадњака и однијели их у пећину да наложе ватру не би ли загријали мајку и дијете.

Они су у ствари били симбол полазника, који се и до дана данашњег поштује у нашим домовима. Дошавши у пећину у којој је рођен Исус даровали су га тамјаном (као Бога), златом (као Цара) и смирном (као учитеља и првосвештеника). Зато полазник дошавши у туђи дом прати низ ритуала да би осигурао све горе наведено. И сваком дому јако је важно да та прва особа која нам у Божићно јутро уђе у кућу буде пријатељ, јер он својим доласком кући у коју улази и њеним укућанима доноси здравље, срећу, благостање и мир.

У рано Божићно јутро домаћица мијеси чесницу, погачу у коју умијеси и новчић. Раније умјесто новчића стављало се зрно пшенице, кукуруза или бадњака, јер су они били симбол богатства. То је славски колач који се пече на Божић,па се зато и она окреће и прелива вином и на крају ломи на онолико дјелова колико је људи у кући. Вјерује се да ће онај ко пронађе новац у свом делу чеснице бити срећан током читаве године.

Читава кућа посипа се сламом и житом чиме се дом симболично претвара у пећину витлејемску и та слама остаје у кући три дана, колико се и Божић слави.

Полазник ушавши у нашу кућу уноси бадњак и отворивши врата од пећи он џара ватру говорећи: „Колико варница толико парица, колико варница толико у тору овчица, а највише здравља и весеља, Амин, Боже дај“, призивајући тако благостање за дом у који је дошао. Пошто то заврши домаћица га дарује пригодним поклонима и он сједа за кућну трпезу.

На Божић људи се поздрављају са „Христос се роди“ и „Ваистину се роди“. Први дан Божића не иде се у госте него се гледа да породица остане на окупу. Други дан људи се друже и посећују. То је дан кад се све лоше прашта и заборавља. Такође требамо поменути да је други дан Божића посвећен Богородици из захвалности што је родила Спаситеља душа наших.

Та три дана, колико се прославља Божић, кућа се не чисти и не баца се ништа из ње, а трећег дана жене у тишини купе сламу и стављају је на гране дрвећа које рађа, на кошнице, на све оно што доноси благодат у тај дом, а жито се баца по ливади да га птице покљуцају.

У суштини, свако славље, које је од Бога остављено и усвојено, служи да окупи најближе и најдраже за једну трпезу и да омекша и оплемени срца свих људи отварајући их тако за истинску љубав и учећи их праштању. Јер свака прекинута свађа и свака опроштена увреда, свака пружена шанса слика је Божје љубави и доноси мир ономе који је спозна.

Зато, браћо и сестре, дајте да поучени љубављу и великим стрпљењем нашега Господа дочекамо овај велики празник призивајући благостање у наш дом и носећи дио истог у домове наших пријатеља.

Мир Божји, Христос се роди!

*Аутор је постдипломац Богословског факултета у Фочи

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: