Божић у заливској документарној прози
У сусрет 13. књизи по реду из едиције Бокељологија („Успомене из Боке“ Владике Николаја), али и у сусрет Божићу, ваља се присјетити да је херцегновска Књижара Со прву књигу објавила прије тачно 10 година.
Била је то књига „Бијела и Бијељани“ Петра Д. Вуковића (1933–2001).
Погледајмо како изгледају документарна казивања везана за Божић из ове књиге…
„Светковање празника и крсних слава у Бијелој је почињало звоњењем црквених звона у предвечерје, кад залази сунце, суботом и уочи празника. На знак звона прекидало се копање и други радови, уз обавезно крштење са изговарањем: „Помози Боже и сутрашњи дане (по календарском називу празника)“.
Звонило се три пута уочи празника:
Божић – и по један пут уочи другог и трећег дана Божића;
Ускрс – као за Божић, и по више пута на дан за сва три дана;
Духови – као за Божић.
*
„Већ је истакнуто колико је неизвијестан и тежак рибарски посао. Ово изразито важи за рибање мрежом мигавицом, дању и ноћу, у периоду зиме, пред Никољдан и Божић, па и касније, кад се рибало по 15–20 сати непрекидно, редом по постама.
*
„Поред свега изнесеног у овом дијелу живота Бијеле, треба рећи да су море и бродарство били схватани изузетно емотивно. У свечаним приликама, као нпр. за Бадњи дан, једнако су се ловориком и маслином китиле куће, дворишта, виногради и воћњаци, као и – понте, барке, бродови и рибарске посте у дијелу насеља. Слободни бродови за дане Божића су се већ 5. јануара сидрили испред кућа Илића, и тако на најљепши начин најављивали Бадње вече и Божић.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
