Ботокс: Отров који лечи све

Постоје они тренуци кад помислите како је ботокс ушао на велика врата у Холивуд, да је изгледало да ће се точити као шампањац и убризгавати као самопомоћ на журкама. Ово друго је ближе истини јер је ботокс једна од најважнијих ставки у козметичко-естетској индустрији. Занимљиво је да ботокс, тај отров који ми људи убризгавамо добровољно да бисмо изгледали боље, може да учини и да се осећамо боље. Не, не због тога што исправља боре, већ и због тога што га поједини психијатри користе за лечење озбиљних депресија.

То је можда чудна препорука, али није неоснована. Доктор Норман Розентал, професор на Универзитету Џорџтаун и др Ерик Финци, његов асистент, доказали су 2014. године да се они са дијагностикованом депресијом после шест недеља од убризгавања ботокса, осећају се много боље. Али та употреба још није постала мејнстрим.

Иако није одобрен за лечење депресије, то не спречава лекаре, оне америчке бар, да га преписују за различита стања. Али, управо захваљујући тој „недозвољеној“ употреби, данас је познато да ботокс не служи само да се испегла лице до непрепознатљивости. Употреба ботокса експлодирала је онда када су пацијенти којима је даван ботокс, почели да пријављују престанак главобоља или боље расположење или престанак тремора.

Да кренемо редом.

Ботокс се данас употребљава за много тога и његова употреба се шири: за мигрене, слабост бешике, превремену ејакулацију, мигрене, хладне руке, па и за опасно стање атријалне фибрилације или поремећаја срчаног ритма који се јавља после операције срца. Ствар је у томе што је примена ботокса још неистражена. Рецимо, постоје они који су почели да га користе из очаја код церебралне парализе, али и за тремор руку.

Ботокс је неуротоксин који се добија из бактерије Clostridium botulinum.

Када бисте појели храну контаминирану том бактеријом, то би могло да доведе до парализе и смрти.

Али, када се даје строго контролисано дозирано, он блокира сигнале између нерава и мишића, и самим тим их релаксира. Тако делује и на боре: кад се „блокира“ мишић који окружује „фине линије“, он се онда све мање помера, и самим тим и линијице бивају све мање видљиве. Зато је и америчка Агенција за храну и лекове (ФДА) одобрила употребу ботокса код лоше бешике: он спречава да се помера хиперактивни мишић који ствара осећај код пацијената да им се пишки, иако баш и не.

Кућа која прави ботокс, Алегран, остварила је глобални приход од 2,45 милијарде долара само 2015. године, од чега је половина остварена кроз медицинске а не козметичке третмане. У овим случајевима, како то објашњава Мин Донг, истраживач са Харвардске медицинске школе, лекари су они који су први почели да користе ботокс у сасвим нове сврхе јер су схватили огроман потенцијал лека. Све то, ипак, није без ризика, иако је у малим дозама и када га апликују професионалци ботокс безбедан.

Прва употреба ботокса није била у козметичке сврхе. Седамдесетих година, офталмолог др Алан Б. Скот почео је да проучава токсин као терапију за оне са „укрштеним“ очима или стручно, са страбизмом. Испоставило се да ботокс и те како делује и да му треба дати назив „оцулинум“. Године 1989. одобрен је за употребу код страбизма и абнормалног спазма тј. грча ока. Две године касније, компанија Аллегран, која се примарно бавила продајом контактних сочива и вештачких суза, нањушила је зараду и купила га, променивши му назив у „ботоx“. Њихова рачуница била је јасна: око четири одсто популације има страбизам, и очекивано је да зараде огроман новац, тачније тринаест милиона до 1991. године, као што се догодило. Много тога се мења 1998. доласком Дејвида Пјота на место ЦЕО Алеграна и покретањем бројних озбиљних студија. Пет година касније, ботокс је одобрен за пеглање бора између очију — а годину дана раније и за оне ситније — за оне вертикалне између обрва, које крећу ка корену носа, због којих свако изгледа намрштено и старије. Све је експлодирало почетком новог миленијума и до данас је убризгавање ботокса скочило за 759 процената! Ботокс је постао културолошки феномен, а ушао је и у серију „Симпсонови“. „Заиста не верујем у брак. Али, ботокс, с друге стране, ради сваки пут“, говорила је Саманта у тада култној серији „Секс и град“. Данас су шефови схватили да је ботокс златна кока у области медицине, јер прилично добро „ради“.

Када се не дозира како треба и не користи како треба, може да изазове замућен вид, да направи проблем код гутања и још горе од тога. Пре извесног времена, око 30 људи је хоспитализовано у Охају, једна особа је умрла, јер се испоставило да је салата коју су јели на једном догађају била контаминирана бактеријом. Због његове моћи и токсичности, неке земље га развијају као потенцијално биооружје.

„Фасцинантно је да је то најотровнија супстанца позната човеку и да је истовремено најкориснији токсин у медицини у овом тренутку“, каже Мин Донг.

Иако је свима јасно како он функционише код „блокирања“ мишића, никоме није јасно како, рецимо, делује на мигрену. То је и трик, јер ми ни данас, пре свега, не знамо због чега се и јављају озбиљне главобоље. Дуго је требало да доктори схвате где и када дати ињекције — а дају се превентивно — пре него што је почела употреба код главобоља. Данас, за превенцију мигрене, пацијент добија 31 ињекцију на различитим тачкама врата и главе, а ефекат траје од три до шест месеци, у зависности од стања, па, као и код бора, зар не? Била је то заиста срећна случајност да се открије како ботокс делује код мигрена, рецимо. Све полазне тачке открића крећу од пластичних хирурга са Беверли Хилса и њихових разговора са „пацијентима“ и већ поменутим пријављивањем побољшања различитог стања. Европски доктори су открили, на пример, да се пацијенти мање зноје када добијају ботокс за спазме лица. „То је била пука случајност“, каже др Мичел Брин, потпредседник развојног одељења у Алеграну.

„У мом тридесетогодишњем искуству у медицини, примена ботокса је један од најупечатљивијих начина лечења које сам видела“, говори др Линда Брубејкер, декар са Медицинске школе Универзитета Чикаго. Њене пацијенткиње са слабом бешиком пријављивале су смањење са пет на три „попуштања“ урина дневно, што је огроман корак за њих.

Није могло без контроверзи које прате ботокс од почетка због самог Холивуда. Овога пута, у медицини, компанија је платила шест стотина милиона долара 2010. године због промоције ботокса у сврхе за које није одобрен у том тренутку и због тога што је то радила без свести, или још горе, игноришући могуће последице. Ствар је у томе да сви лекови пролазе кроз озбиљне клиничке студије пре него што се препоруче и с ботоксом није могло да буде другачије. Али то није спречило лекаре да га користе за много тога. У компанији кажу да је то био мали трошак да би се добио касније мир за даља проучавања ботокса.

Ствар са ботоксом је што он не делује само локално. Испитивања на пацовима показала су да је ботокс убризган у мишић, пронађен и у можданим ћелијама. Код мишева када би био убризган у једну страну мозга, био би пронађен и у другој. То значи да ботокс има приступ нервном систему у целини и мозгу уопште. „Ботокс можда функционише на потпуно другачији начин него што мислимо“, рекао је др Едвин Чепмен са Универзитета Висконсин-Медисон.

То како утиче на депресију има можда делимично везе и са теоријом коју је помињао Чарлс Дарвин — да израз нашег лица може да утиче на наше расположење. То значи, ако се смешкате, онда ће мозак схватити да не треба да буде толико забринут, и обрнуто, у мозак се шаље порука да се расположење мења. Психотерапеут др Норман Розентал каже да му је суицидалан пацијент којег је наговорио да убризга ботокс, у чело и између обрва, неколико дана касније, послао мејл захвалности. Коначно, пацијент се осећао много, много боље. Можда је због ботокса.

Бројеви

За 28 година, колико је ботокс у употреби, његова популарност расте, као и могућност примене.

12,2 милијарде доза ботокса убризгано је у последњих четврт века

800 патената пријавила је компанија Аллегран за већ постојеће и потенцијалне употребе ботокса

Одобрена употреба

за уклањање бора

страбизам

спазам очију

спазам врата или цервицал дyстониа

прекомерно знојење

тремор горњих екстремитета

спазам доњих екстремитета

хроничне мигрене

слабост или хиперактивност бешике

Без дозволе

хладне руке

тетанус

болови у леђима

расцеп усне

болан секс

депресија

превремена ејакулација

симпоми Паркинсона

аналне пукотине

шкргутање зубима

балавост

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: