ИН4С

ИН4С портал

Бошњак: Колико је црногорски Црногорски симфонијски оркестар?

1 min read
Недавно се навршило десет година од оснивања Црногорског симфонијског оркестра. По врло претенциозном називу овог оркестра рекло би се да је идеја била да то буде национални оркестар, но нажалост, као и све у Црној Гори и тај оркестар је постао све, осим то.

Доц. др Бранка Бошњак

Недавно се навршило десет година од оснивања Црногорског симфонијског оркестра. По врло претенциозном називу овог оркестра рекло би се да је идеја била да то буде национални оркестар, но нажалост, као и све у Црној Гори и тај оркестар је постао све, осим то.

Обично симфонијски оркестри или филхармоније носе име града у ком су основани те имамо Лондонски симфонијски оркестар, Берлинску филхармонију, или пак носе име неког истакнутог домаћег композитора, или телевизије у оквиру које раде. Али очигледно да проблем идентитета карактеристичан за незреле појединце и незреле државе, довео је до тога да директор Музичког центра направи преседан у историји музике, па да на основу националности “крсти“ симфонијски оркестар. За очекивати је било да ће, тако крштен симфонијски оркестар онда отворити могућности развоја музичког талента црногорских држављана и да ће наставити развој музичке културе који је због ратних дешавања на овим просторима био прекинут. Нажалост, десило се сасвим супротно.

Наиме, директору Музичког центра у оквиру кога битише Црногорски симфонијски оркестар, није био довољно добар ни један од наших најистакнутијих домаћих музичара Роман Симовић, прва виолина Лондонског симфонијског оркестра, умјетник који иако млад има иза себе на стотине концерата широм свијета, а који је био исказао спремност да води Црногорски симфонијски оркестар. Сво Симовићево искуство, знање, таленат и добра воља нијесу ништа значили директору Музичког центра Жарку Мирковићу. Симовић је изјавио да је у Лондону зато што у Црној Гори, нажалост, медиокитети са шачицом подобних владају музичком сценом.

Мирковић је успио још једног изузетног црногорског умјетника да дубоко разочара и дистанцира од националног оркестра, пијанисту и директора Дон Бранкових дана музике Ратимира Мартиновића, што је дубоко узнемирило лаичку а и стручну јавност. Због непрофесионалног односа овај еминентни умјетник је био принуђен да откаже свој наступ на сами дан концерта симфонијског оркестра (21.5.2017.). Мартиновић је тада јавно указао на велике проблеме у области умјетничке музике и укупне културне продукције у нашој малој-великој земљи, како је он назвао, до те мјере да министар културе, мјесец дана прије почетка државног фестивала КоторАрт, за који је спреман комплетан програм за 50 дана његовог трајања, не зна којим буџетом Министарство располаже за исти и јасно указао да су критеријуми струке неријетко подређени критеријумима подобних и оних који “не таласају”.

Нимало завидан положај младих музичара у успону

Ни млади црногорски музичари у успону нијесу наишли на бољи однос директора Музичког центра. Прва и једина црногорска харфисткиња, млада Милица Канкараш, није могла засновати радни однос у националном оркестру иако је дошла са дипломом Факултета музичке уметности из Београда. За њу није било мјеста већ су јој је понуђен статус гостујућег умјетника, иако она у Црној Гори није гост већ црногорска држављанка са пребивалиштем у Подгорици, и хонорар мањи него што добијају музички аматери који наступају по кафићима.

Директор музичког центра, је један овакав у најмању руку неодговоран, да не кажем некоректан потез, јавности представио као “нереалан финансијски захтјев“, али га та финансијска рационалност није омела да за сваки сљедећи концерт ангажује харфисткињу из Београда (Бранку Пајовић-Краудер) и значајно више средстава потроши на њене путне трошкове, смјештај и хонорар него да је запослио нашу младу харфисткињу. Очигледно да ни она није била подобна за национални оркестар јер зна да заталаса.
Списак црногорских музичара које је Мирковић спријечио да развијају Црногорски симфонијски оркестар се нажалост не зауставља код ова три имена.

Зато се постављају врло логична питања: да ли је имало сврху расформирати Симфонијски оркестар РТЦГ прије десет година? Због чега држава улаже око 15 милиона евра за рушење Дома војске и изградњу огромне зграде Музичког центра када готово половина музичара који свирају у националном оркестру нијесу црногорски држављани? Питамо се за кога грађани Црне Горе праве Музички центар и колико је заиста црногорски Црногорски симфонијски оркестар? Чије је тај оркестар у ствари?

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Бошњак: Колико је црногорски Црногорски симфонијски оркестар?

  1. Je li ovo hoćete da protjerate iz Crne Gore Branku Pajović, našu lijepu Durmitorku iz Novakovića, rođenu u Baru? Bogami je ne damo! ☺

  2. Dovoljno je samo pogledati u „facu“ Žarka Mirkovića i najvećem muzičkom laiku će biti jasno da se radi o zloj, podmukloj, ekstremno sujetnoj, vrlo moguće opasnoj i sasvim sigurno netalentovanoj osobi koja je vjerovatno postavljena da u sferi muzike promoviše ovaj kvazikulturni i naci-šovinistički neporedak!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *