Бошњачки министри коче процесуирање злочина у БиХ

Бошњачки министри у Савету министара БиХ (сви чланови СДА Бакира Изетбеговића) покушавају на све начине да успоре процесуирање ратних злочина почињених током последњих ратних дешавања у БиХ. Неколико година, без иједног ваљаног аргумента, опструисали су усвајање ревидиране стратегије, у којој је јасно назначено да „сви предмети ратних злочина морају бити процесуирани до 2023. године”, а сада настоје да спрече и почетак њене примене.

Због таквог њиховог односа Савет министара БиХ не може да именује чланове надзорног тела које би пратило спровођење стратегије и извештавало га о томе четири пута годишње. На последњем заседању, одржаном у среду, именовање је трећи пут скинуто с дневног реда, и то на захтев министарке иностраних послова БиХ Бисере Турковић.

Главни разлог због којег бошњачки министри „минирају” именовање надзорног тела, што успорава и спровођење стратегије (документа који гарантује убрзано и скоро достизање правде у више од 550 предмета ратних злочина, колико их је на чекању у Тужилаштву БиХ), јесте његов предложени састав. Наиме, Бошњацима не одговара да члан тог тела из Републике Српске буде Милорад Којић, директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, и зато прибегавају опструкцији како би га елиминисали.

Против Којића је прво устало бошњачко Удружење жртава и сведока геноцида, представљајући га као неког ко „јавно негира геноцид у Сребреници и подрива пресуде међународних судова” и ко је „покренуо иницијативу откривања имена сведока који су лажно сведочили у предметима ратних злочина”. Стога од Савета министара траже да у надзорно тело именује „компетентне и стручне особе” , а не, како наводе у саопштењу, „негаторе геноцида и пресуда”.

Званичницима Републике Српске и представницима њених борачких удружења, као и Којићу, апсолутно је јасна реакција Бошњака и тврде да је у позадини само „њихов страх” од истине која би им одузела „право” да се могу и даље представљати као „једине жртве”. Њима, наравно, не одговара спровођење стратегије, јер знају да би, након безмало три деценије, били процесуирани и најсложенији предмети који се односе на злочине над Србима, које су починили припадници Армије РБиХ. У сарајевској Добровољачкој улици, на пример, или у околини Сребренице и целом Подрињу, у фочанском селу Јошаница, Ледићима надомак Сарајева…

Својевремено је и Којић за наш лист изјавио да Бошњацима не одговара „успостављање те врсте владавине права”, јер су, како је казао, свесни да би то променило слику о почињеним злочинима о којој они десетлећима причају”. Свима у Српској, рекао је Којић за „Политику”, јасно је да Бошњацима не одговара процесуирање свих ратних злочина, зато што би се урушила слика коју су годинама градили – да су само они страдални народ. Њихов циљ је да задрже контролу над правосуђем, посебно кад је реч о ратним злочинима над Србима. Не одговара им истина, не желе помирење и суживот.

Првобитна стратегија, усвојена 2008. године, предвиђала је да ће се „пред Судом БиХ у року од седам година процесуирати сви сложени предмети”, а они мање сложени, који би били пребачени на ентитетски ниво, за 15 година. То се није догодило. Процесуирани су, или су у фази процесуирања, углавном предмети у којима су оптужени Срби.

У Ревидираној стратегији, чије неодложно спровођење тражи и Мисија ОЕБС-а у БиХ, наводи се, између осталог, да у Тужилаштву БиХ постоји више од 550 нерешених предмета ратних злочина у којима је именовано 4.500 познатих починилаца и исто толико предмета у којима починиоци нису познати.

Политика

Прочитајте ЈОШ:

Гидеон Грајф: Геноцид над Србима био основна сврха Јасеновца

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: