Бошњачка странка покушава да продужи мандат судијама: Предложили измјене закона о Уставном суду

Клуб посланика Бошњачке странке предложио је измјене закона о Уставном суду како би се судијама повећала старосна граница за одлазак у пензију са садашњих 67 година на 70 година, а уз образложење да би се тиме омогућило несметано функционисање тог суда и спријечила његова политичка блокада.

Уставни суд је крајем јула обавијестио Скупштину претходног сазива да наредне године двоје судија стиче услове за старосну пензију и то Мевлида Муратовић 9. фебруара, а Хамдија Шаркиновић 5. јануара. Шаркиновић од 30. новембра, као најстарији судија, руководи УС и требало би да организује избор предсједника тог суда. УС има укупно седам судија, али међу њима не постоји сагласје око тога ко би могао бити предсједник.

Посланици БС су 2. децембра ове године поднијели Скупштини предлог за измјене и допуне Закона о Уставном суду, којим се предлаже да мандат судије Уставног суда траје, као и до сада,12 година и да иде у старосну пензију истеком године у којој навршава 70 година живота.

Предсједник Посланичког клуба БС-а Ервин Ибрахимовић рекао је “Вијестима” да су предлог доставили да би се омогућило Уставном суду да ради са максималним капацитетима, јер ће наредних мјесеци пар судија стећи услов за пензију. Према информацијама “Вијести” Шаркиновић је близак БС.

У иницијативи за измјену закона пише да су “разлози за доношење предложеног Закона усаглашавање са прописима у најуспјешним уставним судовима у Европи, несметано функционисање Уставног суда као органа који је позван да штити Устав и онемогућавање блокаде рада Уставног суда од стране политичких странака”. Они се позивају на искуства САД, Њемачке, Аустрије, Хрватске…

Уставом је прописано да се судије Уставног суда бирају двотрећинском већином, односно тропетинском у другом кругу гласања, што је 52, односно 49 посланика.

Скупштински Уставни одбор претходног сазива је конкурс за избор двоје судија УС расписао 5. августа, а пријавило се 12 кандидата, међу којима су и судије Вишег суда у Подгорици Мирјана Поповић и Ранко Вукић, замјеница омбудсмана Зденка Перовић, руководитељка одјељења за уставне жалбе у Уставном суду Јадранка Новаковић, као и савјетник у том суду Иван Радојичић, адвокати Касим Диздаревић, Никола Медојевић и Сулејман Гучи, директорица Директората за правосуђе Министарства правде Маријана Лаковић Драшковић, Енеса Растодер, начелница Фонда за професионалну рехабилитацију и Јадранка Јоксимовић, биша шефица Секретаријата за општу управу Општине Тиват.

Четворо судија више не смије да обавља ниједну јавну функцију, Лопичић наклоњена ДПС

НВО организације Акција за људска права, Центар за грађанске слободе, Европска асоцијација за право и финансије, Институт алтернатива, Институт за владавину права и МАНС сматрају да судије Десанка Лопичић, Хамдија Шаркиновић, Драгољуб Драшковић и Мевлида Муратовић, који су у јануару изгласали неуставну одлуку о избору Лопичић за предсједавајућу суткињу треба да поднесу оставке и да више не треба да обављају ниједну јавну функцију.

“Сматрамо да је непримјерено да они након 10 мјесеци неуставног дјеловања и даље буду у могућности да одлучују је ли нешто у складу с Уставом и законом или не. И даље остаје сумња да је циљ измишљања функције “предсједавајућег судије” заправо био да се баш судија Десанка Лопичић, наклоњена владајућој политичкој партији ДПС, задржи на тој функцији у изборној години, иако је и то што је претходно обављала функцију предсједнице тог суда спречавало да се нађе на том положају”, наводи НВО.

У “Службеном листу” је објављена одлука УС којом се утврђује да је избор Лопичић за предсједавајућу суткињу био неуставан и незаконит.

Четворо судија, подсјећа се, мјесецима онемогућавају да се избор предсједника суда и постави на дневни ред, као и да се Уставни суд држао пасивно и нијемо посматрао како је одлазећа Влада усвајала и спроводила спорне и са уставног аспекта проблематичне одлуке које су се односиле на епидемилошке мјере у борби против коронавируса и изборни процес, а које су проузроковале дискриминацију, повреду једнакости и ограничавање људских права и слобода.

“Уставни суд је у континуитету оптерећен политичким утицајем, и као такав не може произвести потребни интегритет те високе институције која треба да стане на браник заштите људских права и владавине права”, наводи се.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: