Бошковић: Знамо одакле долазе сумњиве дипломе, али гледамо у будућност

Регионално рангирање факултета унаприједиће квалитет образовања и бити смјерница послодавцима приликом запошљавања кадрова, оцијењено је у разговору министара просвјете Црне Горе, Србије и Републике Српске (РС).

Министри Предраг Бошковић, Срђан Вербић и Дане Малешевић разговарали су данас у Подгорици о високом образовању, проблемима у тој области и признавању иностраних образовних исправа.

Бошковић је новинарима након састанка рекао да је један од препознатих проблема нострификација иностраних образовних исправа.

„Црна Гора, као најмања држава у региону са најмањем тржиштем рада, може то најприје да осјети и да препозна“, казао је Бошковић.

Према његовим ријечима, посљедњих година једнак број црногорских студената дипломира у Црној Гори као и ван ње.

То, како је навео, не би био проблем, али је познато да постоје факултети на којима се студије, које трају четири године, завршавају за мање од годину.

„Мислим да би требало да извршимо рангирање универзитета на простору бивше Југославије, и да то буде један од кључних критеријума за послодавце, и државу као највећег послодавца, приликом запошљавање“, казао је Бошковић.

На састанку је оцијењено да треба успоставити редовну комуникацију између министарстава, и да сарадња у области образовања треба да буде за примјер.

„Због недостатка те сарадње су се и искристалисали проблеми да поједини универзитети у свим државама бивше Југославије штанцују дипломе без квалитета знања. То је велики трошак за државу, јер је незнање највећа цијена коју она може да плати“, рекао је Бошковић.

Он је оцијенио да је данашњи састанак „излаз из тог тунела који ствара огромне проблеме на образовном тржишту, када је у питању читав регион“.

На питање новинара да ли ће се Министарство бавити „сумњивим“ дипломама, он је рекао да су препознали тај проблем, али да су „више усмјерени ка будућности“.

„Препознали смо одређени број факултета са којих долази већи број диплома него што је то нормално. Али, законе Црне Горе и међународне споразуме које је она потписала морамо поштовати. У сваком случају, више смо усмјерени ка будућности, него на оно што је било“, навео је Бошковић.

Он је рекао да су мјере које се могу предузети у том смислу веома ограничене.

„У сваком случају, бавићемо се и тим питањем. Није то заокружена прича, само да покушамо наћи законска рјешења која се могу примијенити. Јер, сви су ти факултети акредитовани у домаћем законодавству, а ми смо, због Лисабонске конвенције, обавезни да нострификујемо те дипломе“, прецизирао је Бошковић.

Вербић: Оквир за регионално признавање квалификација

Његов колега из Србије казао је да постоји заједничка забринутост за квалитет високог образовања у региону, али и заједничке идеје како да се тај квалитет унаприједи.

„Имамо у изгледу почетак рада једне међународне организације са сједиштем у Београду, чији би циљ био, прије свега, унапрјеђење квалитета образовања у југоисточној Европи“, казао је Вербић.

Како је навео, један од начина тог унапрјеђивања је ранг листа студијских програма у региону, гдје би било врло јасно који је програм квалитетнији од других.

„Важно је да студенти, прије него што упишу факултет, знају шта ће са том дипломом моћи и шта ће научити на том факултету, а за послодавце је јако важно да знају кога запошљавају“, појаснио је Вербић.

Он је казао да је сљедећи корак прављење оквира за регионално признавање квалификација.

„Свака од наших земаља прави свој национални оквир квалификација, и гледамо да буде што више усклађен са европским, али тај процес је дуг и захтјеван. Прије него што усагласимо све са европским оквиром, можемо да направимо систем како међусобно признајемо квалификације у региону, и то нам је неопходно, ако ни због чега другог, оно због ниске језичке баријере“, навео је Вербић.

Малешевић је казао да се квалитет образовања одражава на цјелокупну привреду, али и на друге дјелатности.

„Треба да тражимо што бржа рјешења, јер квалитет образовања није нешто што може још дуго чекати“, сматра Малешевић.

Према његовим ријечима, квалитет образовања, овакав какав тренутно јесте, одразиће се негативно у будућности, „и дуго ћемо испаштати то што смо направили пропусте у неком временском раздобљу“.

Малешевић сматра да су и рангирање и регионални квалификациони оквир само неке од методологија којима се може побољшати квалитет образовања.

„Морамо тражити и нека бржа рјешења која ћемо примијенити, да нам се не би дешавала поплава разноразних дипломаца са приватних факултета и универзитета, који се лако запошљавају, углавном у ванпривреди, при чему мислим на органе управљања на локалном и државном нивоу“, навео је он.

Како је казао, примјеном тих рјешења неки факултети и универзитети биће принуђени или да поправе квалитет, или да заврше са радом.

„Ми образовање морамо посматрати као потребу друштва, а не као начин за брзо стицање капитала“, поручио је Малешевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: