„За мене је васкрсење Господа суштина хришћанства, јер је оно дало потпуни, дубоки смисао целом Христовом животу и страдању“, каже за Тањуг цијењени глумац Иван Босиљчић који кроз хуманитарни рад и однос према животу афирмише вриједности православља.
Босиљчић је остварио велики број запажених улога у позоришту на филму и у телевизијским форматима.
Његови концерти на сцени Мадленианума увијек изазивају велику пажњи медија и публике.
Своју несумњиву популарност, Босиљчић често користи за афирмацију православне вјере и честитих оквира живота у хришћанству.
„Заједно са мојом супругом Јеленом учимо дете да хришћанство мора бити практично, јер ће у супротном бити одбачено. Није довољно само проучити и набубати молитве и Свето писмо, него то и применити, јер људи не верују речима, него делима. Верују нашим очима и рукама. Само живљено, пожртвовано хришћанство има будућност“, казао је Босиљчић за Тањуг.
Према његовим ријечима, сагледавање умјетности и из угла православља му је обезбиједило да јасније види шта је од карактера које игра корисно духу.
„Последњих година то ми је најбољи параметар у одлучивању шта и са ким ћу да радим. Јасно видим који позоришни комади или филмови могу бити на духовну корист публике, а који не, јер уметност може бити опасна, па чак и погубна по гледаоца“, казао је Босиљчић.
О посебним околностима у којима се Усркс прославља Босиљчић напомиње да је Цовид 19 непозната болест и да се у складу са тим треба примирити у нади да ће брзо проћи.
„Треба се уздржати од тешких речи и осуда. Још у 4. веку велики пријатељ и савременик Василија Великог, Свети Амвросије Милански рекао је да је сама жеља, чежња за Причешћем, већ Причешће. Свако од нас у домаћој цркви, односно код куће има шансу да буде причешћен“, казао је Босиљчић.
На првој великој раскрсници у животу нашао се како каже пре 20 година када је први пут посетио Хиландар.
„Након тога , Острог, Студеница, Дечани, Јовање, фрушкогорски и остали српски манастири и њихово монаштво су ме много формирали. Под њиховим благословом 2009. за Васкрс са својим духовником оцем Иларионом Ђурићем отпутовао сам у Јерусалим. Присуствовао сам чудесном спуштању Светог огња, држао сам га у рукама. Ватра која гори а не може да опече ме је научила да где престаје логика, почиње вера.
Последњих година сам посетио велике руске светиње од Москве, преко Петрограда, Валамских манастира и Дивјејева. Посетио сам и Синај и био у најстаријем хришћанском манастиру на свету – манастиру Свете Катарине. И на сваком од тих светих места молитвено сам се сетио свог српског народа“, каже Босиљчић.
Он истиче да је недавно прочитао у некој од фејсбук прича његових пријатеља Ивана Јовића – редитеља и његове супруге Моње Јовић, драмске списатељице.
„Они су написали да је Грчка у којој ће снимати нови филм, њихова резервна отажбина. Да, тако је добро имати још једну отажбину. Тад сам схватио да ја имам две резервне отаџбине – Русију и Грчку. И на тој православној дужи, наша Србија се налази тачно на средини, усудићу се да кажем – у центру“, поручује Босиљчић.
Прочитајте још:
Литургијо – оно најбоље у мени
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Hvala Ivane! Hristos vaskrse!