Боро Вучинић повампирени шеф тајне полиције умјесто пред судом – у нападу на СПЦ и Србе

Интервју који је Боро Вучинић дао за портал Стандард представља повратак на сцену човјека који је деценијама био симбол репресије, нетранспарентности и злоупотребе државних институција у корист Демократске партије социјалиста. Оно што у његовим изјавама највише упада у очи није само садржај пуњен политичком мржњом и идеолошком хистеријом, већ морална неутемељеност да се управо он, као симбол институционалне злоупотребе, поставља у улогу бранитеља демократије, грађанства и европских вриједности.

Вучинић био је један од кључних људи апарата који је, према бројним тврдњама опозиције, прислушкивао, пратио и застрашивао неистомишљенике. Под његовим руководством, АНБ је годинама функционисао као парадржавна структура – не као безбједносна агенција у служби грађана, већ као политичка полиција у служби једне странке. Умјесто да буде процесуиран за бројне оптужбе – од злоупотребе положаја, преко кршења људских права, до корупције – Вучинић данас слободно наступа у јавности као аналитичар и морални арбитар!

Наратив старе школе страха

Његов интервју не крије мотиве – рехабилитација старог наратива ДПС-а о наводној угрожености Црне Горе од стране „београдског режима“, СПЦ-а и српског национализма. То је исти онај дискурс којим се годинама оправдавала репресија, медијска контрола и прогон свих који се нису уклапали у “монтенегрински” државни модел наметан силом. Када Вучинић данас говори о опасности од „елиминације црногорске нације“, треба се подсјетити да су управо он и његови налогодавци систематски радили на елиминацији свега што није било у складу с њиховом политичком шемом – од свештеника, преко студената, до опозиционих политичара. На питање “као да се историја понавља, па се јачањем снага деснице у Црној Гори очекује нека Подгоричка скупштина да закуца намјере Мандића, Кнежевића и осталих. Има ли опасности од понављања историјских догађаја ове врсте?”, он одговара да да Русија сматра да има природно право на Балкан те да “управо сада, кад се догађа глобална пометња, а посебно редефинисање прилика у Европи која пролази вјероватно најизазовнији период од Другог свјетског рата, прави тренутак да тај наум оствари. Наравно регионални играч за тај задатак је режим у Београду, који треба да заокружи великонационални пројекат “српског света, као дио свесловенског, односно руског света”.

“Дио београдског режима оличен у Српској православној цркви је задужен да у Црној Гори тај пројекат раздржављења, а посебно елиминације црногорске нације доведе до краја. То ради управо преко своје власти у Црној Гори. Док је у Србији СПЦ механизам режима, у Црној Гори је власт полуга те вјерскополитичке организације”, рекао је он и додао да “дневно свједочимо да се на утирању црногорске националне и државне самобитности посвећено и брутално ради. Потире се црногорски језик*, да не говоримо о Црногорској цркви, а знамо да народ који изгуби свој језик престаје да постоји као народ”.