Борислав Пекић: Карантински “поглед на свијет”
Борислав Пекић
Последњих неколико недеља живомо у посебним условима, сведеног на боравак у карантин са веома ограниченим правом кретања.
Како вријеме пролази боравак у карантин се продужава а кретање, дјелање и све остало што је везано за оно “напољу” се своди на нужно. У условима карантина, вашој пажњи препоручујемо неколико генијалних мисли Борислава Пекића о карантину, вирусу, болести… које, као ријетко до сада, у овим данима можемо најбоље да разумијемо.
„Губа је дубокорена бољка, која се слична греху не задржава на површини, него продире у саму суштину нападнутог меса, па понекад и мишљења.ˮ
„Вирус је део природе, равноправан са сваким другим делом васионе која је створила и човека и, очевидно узалуд, дала му интелигенцију да усавршава себе и свет око себе. Вирус има свето, неотуђиво право на живот. Тај живот, додуше, зависи од нечије смрти. Али зар од такве несрећне каузалности, која се зове природном борбом за опстанак, не зависи и живот свих других месождера, не изузимајући ни човека? Вирус нема мање права на убијање да би живео, него што га имају људи кад убијају да би владали.ˮ
„Постоји формирање нове философије карантинског „погледа на свет“. Онај „напољу“ имао је Бога, Дух, Материју да око њих образује своје више назоре. У карантину само – болест. Око ње смо се окретали као око сунца.
Болест је наша основна астрономска величина. Извор енергије која нас покреће. Од ње у карантину све зависи. Болест је онтолошка суштина нашег света, његов смисао, чак и његов циљ. Њој је све подређивано. Болест је постала нашим Богом.ˮ
„У карантину се опажа природна непосредност у односима, која недостаје извештаченом свету „напољу“. Ишчезава хипокризија, опет се цени пуританска истинољубивост. У погледу поседа и наслеђених права многе популарне доктрине долазе овде до својих идеала. Ништа није одувек и заувек. Све зависи од дијалектике случаја.ˮ
Поштована Редакцијо, нијесам сигуран да ови у Montenegru знају ко је Пекић, е да знају не би нам оволике године опет појели скакавци и остале смрди-бубе…