ИН4С

ИН4С портал

Борбе четника са Њемцима у септембру 1944. године: Ослободили Лазаревац

1 min read
По завршеној служби Божјој напустили смо цркву и кроз град се упутили протиној кући. Народ, који је био изишао на улице, бурно је клицао: ‘Живео краљ! Живео Михаиловић!

Јединице ЈВуО улазе у један од ослобођених градова у Србији

Припремио: Иван Милошевић

Пошто се у послијератној литератури, посебно комунистичкој, јединице Југословенске војске у отаџбини оптуживале за неактивност и скривање по шумама, данас објављујемо податке о борбама четника са Њемцима током септембра 1944. године. У то вријеме ослобођено је више градова у Србији, а највећи је Лазаревац. Можда није ни потребно истицати да је савезничка штампа, у складу са договором великих сила да се подржи покрет Јосипа Броза због нагодби са Стаљином, те борбе и побједе против Њемаца приписала партизанима. 

Објавили смо већ пар текстова о томе како је ЈВуО крајем августа и почетком септембра 1941. године ослободила Лозницу и Бању Ковиљачу. И овај текст који слиједи доказује колико је након рата генерацијама преношена искривљена слика Другог свјетског рата, а посебно улози четника и генерала Драгољуба Михаиловића у том рату. Постоји бројна литература о овим биткама, али она је за сада већином непозната Србима. У Србији се тим поводом посљедњих година нешто мијења, док у Црној Гори још увијек влада комунистичка слика свијета и у том погледу код нас вријеме као да је стало негдје између 1945. и 1946. године. Ваљда је дошло вријеме да се и у Црној Гори збаци вео превара  са тих догађаја и да се припадници гериле генерала Михаиловића и код нас прикажу правом свијетлу и без комунистичких „уљепшавања“. Сљедећи текст је преузет са сајта „Погледа“, а сви детаљу у њему могу се провјерити. 

Најпотпунији документ о борбама против Немаца у Шумадији почетком септембра 1944. године је извештај америчког поручника Мајкла Рајачића, члана обавештајне мисије “Ренџер“, поднет шефу мисије пуковнику Роберту Мекдауелу 22. новембра 1944. године. Такође, Рајачић је о борбама у Шумадији сведочио пред Комитетом за праведно суђење Дражи Михаиловићу, у Окружном адвокатском удружењу у Њујорку, маја 1946. године.

Прво место које су ослободили четници Рудничког корпуса под командом капетана Драгомира Топаловића, у Рајачићевом присуству, било је Кадина Лука. Борба између четника и 86 Немаца, “махом Пруса, припадника бившег ваздухопловног корпуса“, вођена је 2. септембра 1944. године. Капетан Топаловић је против ових Немаца послао 120 четника, који су најпре затражили предају без борбе. Уздајући се у бројне бункере, као и у помоћ из својих околних гарнизона, Немци су одбили да положе оружје. Рајачић пише:

“Борба је трајала читавих 11 сати јер су Немци добили појачања из Лајковца у блиндираним колима с 50 војника. Резултат борбе је био 15 погинулих Немаца, 15 заробљених, а остатак је побегао колима. Разговарао сам с тројицом рањених Немаца који су следећег дана издахнули. Националисти су имали једног мртвог и 10 рањених. Запленили су радио-станицу, два митраљеза и муницију. После тога су уништили железничку пругу код Угриновца, Љига и Лајковца. Све саобраћајне везе између Горњег Милановца и Лајковца биле су прекинуте на неодређено време.“

Током сведочења у Њујорку Рајачић је износио и друге детаље. “Видео сам како се људи пузећи прикрадају тим бункерима, боси, без пушака, само са ручним гранатама домаће израде, како их бацају у бункере а хватају за пушку (митраљез)“, рекао је он поред осталог.

У исто време, наставља Рајачић у извештају Мекдауелу, четници Рудничког корпуса напали су теретни и путнички воз код Угриноваца. У путничком возу налазило се 300-400 Немаца у повлачењу из Сарајева према Београду. Воз је уништен, 50 Немаца је погинуло а остали су се разбежали по околним шумама; међутим, после неколико дана сви ови Немци су се предали четницима.

Током 2. септембра Руднички корпус је извео још једну акцију: нападнута је и онеспособљена електрична централа у Вреоцима, која је снабдевала струјом део Београда. У овом нападу четници су заробили 50 Немаца.

Највећу операцију Руднички корпус је предузео против немачког гарнизона у Лазаревцу, бројног 250 војника. Град је најпре опкољен и блокиран, а онда су започеле уличне борбе. Немци су на крају држали само болницу и црквени торањ, одакле су давали отпор све док им није нестало муниције, када су се предали. Ушавши у Лазаревац, где му је 6. септембра приређен свечани дочек, Рајачић је избројао 60 мртвих Немаца. Током вечере у кући проте Чедомира Поповића, коју је приредио политички представник и саветник Рудничког корпуса адвокат Војин Војиновић, радио Би-Би-Си је јавио да су Кадину Луку и Лазаревац од Немаца заузели – партизани. Рајачић наставља:

“Једна енергична млада лекарка, др Васиљевић, старала се о рањеницима. Посетио сам болнице у Лазаревцу и Белановици, које су веома оскудно снабдевене лековима и хируршким инструментима, и видео рањене националисте и Немце…

Обишао сам школу у Белановици која је служила као логор и разговарао с некима од 250 немачких војника који су били заробљени у недавним борбама. Међу њима био је и један младић који је рођен у Немачкој али и провео низ година у Детроиту. Служио ми је као тумач. Преко њега сам дознао да је већина заробљеника још увек веровала у Хитлерова ‘чуда’ помоћу којих ће добити рат. Једина им је жалба била да су им националисти поскидали добре униформе и цокуле и заменили их за поцепане. Иначе, храњени су онолико колико су околности дозвољавале. Било им је дозвољено да раде на друму или на другим радовима ради побољшавања општих потреба.

Одмах после заробљавања или протеривања Немаца из градова, националисти су формирали цивилну власт, суд са судијама и привредну комору. Присуствовао сам неким њиховим седницама на које су ме позвали. Уверио сам се да се о свему расправљало на демократски начин…

Укратко, национална војска је верна краљу, следи Дражу Михаиловића и поштује демократске принципе ратовања установљене Женевском конвенцијом. Морал војске је на добром нивоу. За сада су чврсто решени да се до краја боре против Немаца и партизана.

<

За пратиоца поручника Рајачића Дража је одредио капетана прве класе Милана В. Стојановића, помоћника начелника Ађутантског одељења Врховне команде, а негдашњег команданта Топличког корпуса. Стојановић пише да је у Лазаревац прва упала чета поручника Бране Бркића, из састава Колубарске бригаде поручника Милована Васиљевића. Када су Стојановић и Рајачић ушли у Лазаревац, на краљев рођендан, 6. септембра, још се чула спорадична пуцњава. Дочекао их је капетан Топаловић, поздравио и одвео у цркву, где је прота Чедомир Поповић одржао благодарење поводом ослобођења вароши, упутивши “молитве Богу за ослобођење васколике Србије“. Стојановић наставља:

По завршеној служби Божјој напустили смо цркву и кроз град се упутили протиној кући. Народ, који је био изишао на улице, бурно је клицао: ‘Живео краљ! Живео Михаиловић!’ Видећи америчког официра, њихова радост није знала границе, јер су мислили да су се Американци искрцали. ‘Живела Америка!’ Однекуда су изнели стотине српских застава. Улицу пред нама посипали су цвећем, а нас су китили венцима. Многи су притрчали да нас пољубе. Тога дана они су плакали од радости, али доцнијих дана лили су сузе дубоког очајања.“

За време вечере, када је Би-Би-Си јавио да су Кадину Луку и Лазаревац ослободили партизани, наставља Стојановић, капетан Топаловић је толико побеснео, да је узео радио апарат и треснуо га о под. “Кад будемо дошли у Београд, купићу вам нов радио“, рекао је Поповићима, пошто се смирио и извинио.

С друге стране, у извештајима свих америчких обавештајаца из Србије, писало је да су партизанске јединице, које су долазиле са запада, заобилазиле немачке гарнизоне и нападале само четнике.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

22 thoughts on “Борбе четника са Њемцима у септембру 1944. године: Ослободили Лазаревац

  1. Хахахахахаха још ће четници, као и усташе, постати „борци за слободу“. Смешно.

  2. Национализам је сигурна смрт сваког народа.
    Митрополит треба да скине мантију и да се бави политиком. Овако брука цркву.
    А народ зна ко је био ко од 41 до 45. Сада када су раднике преварили и вратили им јарсм ропски, могу да раде шта јоће. Али неће моћи докле хоће. Газде сваке врсте морају недтсти.
    Смрт фашизму, слобода народу!!!!

  3. U vašim glavama je žestok haos. U Sloveniji u jednom momentu četnici, ustaše ,Njemci i ne tuku se medjusobno. Pri tome četnici pregovaraju sa Sekulom u stvari mole ga da ih prevede preko ustaške teritorije. I to su vama oslobodioci??.

  4. I zbog čega su onda četnici već slijedeće godine morali da bježe u istom pravcu u kojem i Njemci? Bore se protiv njih , oslobadjaju gradove , narod im kliče …. i onda bježe. Kakve to logike ima?

    1. Дражина војска се борила против нациста,фашиста и комуниста. Оних што су цркве палили,одузимали људима имовину,убијали невине људе без суђења,усељавали се у туђе куће…..оног комунистичког шљама који је ушао у Београд иза тенкова генерала Толбухина.Оне багре комунистичке што је убијала по Београду и Србији и оставила да усташе на миру кољу Србе све до маја следеће године. Ј… те твој Мило и Секула. И Броз и Павелић. А нарочито Стаљин!

    2. Не, Секула Дрљевић је повео Црногорску народну војску ка Словенији(након смакнућа четничких команданата у Јасеновцу) и ту ју је кукавички оставио.Ђуришић је планирао да да са војском оде у Италију, где су били Западни савезници.

    1. Дакле, да поновим! Прва слика је комунистички фалсификат настао током Београдског процеса у циљу изједначавања четника и усташа.Све слика четника са Немцима у немачкој зони у НДХ, Италијанима и домобранима нису спорне јер да није било те сарадње, ниједан Србин западно од Дрине не би остао жив.
      Препоручујем да прочиташ ово:
      https://www.pogledi.rs/cetnici-protiv-nemaca/

        1. Пре свега, четници нису држали ниједан логор.Као друго, Дражу Михаиловића су одликовали Шарл Де Гол, Владислав Сикорски и Хари Труман и Немци су расписивали потернице за њим(уценили су му главу на 100.000 рајхсмарака).
          Порекло четничке заставе-
          https://www.vesti-online.com/NASI-LJUDI/Australija/736617/Cetnicka-lobanja-tradicija-pravoslavlja

          1. U pravu si za logore. Nijesu se time zamajavali, iz logora možda neko i preživi. Klali su na licu mjesta.

    2. „Немци убацују неке лажне четнике по варошима да би нас компромитовали и да би показали да Југословенска војска сарађује са Немцима и другим непријатељима“- Радиограм Драже Михаиловића свим четничким командантима крајем 1943.

          1. Није Костин, Пећанчеви четници су носили другачије униформе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *