И Бондстил на отетој земљи

После 14 година власнички односи земље на којој се налазе базе Кфора на Косову и Метохији и даље су нерешени, а Срби на чијој земљи су ти објекти саграђени остали су кратких рукава. У селу Сојеву некада су живели и Срби и Албанци и обрађивали своје њиве, а након доласка НАТО-а у Урошевац могу само да гледају у највећу војну база на Балкану – Бондстил која се, како тврде, налази на 2.500 хектара српских њива.

Срби су се недавно поново огласили, тврдећи да не знају ко је готово бесплатно уступио Американцима њихова имања. Током година добили су бројна обећања, али своја права нису успели да остваре.

Циркус на суђењу

Никола Костић прича да је процес пред судом Кфора у Приштини личио на циркус.
– У том већу су били амерички и француски капетан и цивил Албанка. Парадокс је био тај што су они мени слали позив 6. новембра за рочиште које је заказано за 7. новембар. Пошто сам био избегао у Раљу, ја сам тај позив добио тек 20. новембра. Толико о ефикасности – испричао је он.

Зато је после 13 година борбе за своја права Никола Костић из Липљана правду морао да потражи – пред финским судом.

– Јуна 1999. нама су њиву од 50 ари у Липљању узели, а убрзо ју је преузео фински Кфор. Нашу првокласну земљу претворили су у Камп Виле, и до 2001. одбијали да кажу да је то наша њива, већ су тврдили да је то државна земља. После три године смо имали први разговор са њима, где су признали узурпацију и понудили 1.000 немачких марака годишње ренте, али ми смо то одбили и тужили их једином надлежном суду – Кфором суду у Приштини – тврди Костић.

Он каже да у пресуди пише да је њива узурпирана, али да су Финци то „морали да ураде због оперативних потреба“, као и да треба да узме њихову накнаду.

Срби имају тапије

Територија за Бондстил је заузета одмах по уласку америчке војске на Косово у јуну 1999. године, а Срби твде да поседују комплетну документацију да су власници имања и имају тапије на своју земљу. У оквиру Бондстила саграђено је 25 километара путева, више од 300 стамбених зграда, хеликоптерски хангари, хелиодром, спортске хале и терени, тржни центар.

– И то сам одбио. И поново их лепо замолио да напусте имање, само да оду и да врате у првобитно стање. Они су то одбили – испричао је Костић и објаснио како је покушао да покрене спор у Финској.

– По Резолуцији 1244 УН и једној уредби Бернара Кушнера који је тада био шеф Унмика, НАТО је имун на све спорове у Србији и на Косову, тако да морате да их тужите у матичној земљи. Свима сам писао – контактирао сам и председницу Финске, и парламетарног омбудсмана, њиховог министра одбране…

Све у свему, нису напустили њиву док пре две године нису угасили базу. На мојој њиви био је хелиодром, па су они скинули асфалт и шљунак. А мало је тога и остало. Покушао сам да покренем и приватни спор преко адвоката у Хелсинкију, али би они увек некако одустајали кад је требало да се пише тужба. Морам да признам да сам имао и велику помоћ наше амбасаде у Хелсинкију и тадашњег министра Вука Јеремића. На крају, динара нисам добио, али је њива коначно наша.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: