• Издвојено
• Мозаик

Бољшевичка академија: Универзитети Запада славе смрт неистомишљеника

1 min read

3 дана ‎ ИН4С

Случај атентата на конзервативног активисту Чарлија Кирка и реакције које су стигле са универзитета широм Сједињених Држава откривају једну дубљу истину – универзитети више нису мјеста слободне мисли, расправе и трагања за истином. Они су постали бастиони једне нове, али по менталитету врло старе идеологије – бољшевичке, тоталитарне, која не трпи различитост мишљења.

Умјесто да осуде политичко насиље, многи професори и универзитетски радници отворено су славили убиство човјека чије ставове нису дијелили. То није више питање појединачних испада, него симптом дубоке заразе која је захватила западне академске институције.

То су људи који се представљају као „борци за људска права“ и „заговорници толеранције“, а у пракси демонстрирају нетрпељивост према свакоме ко мисли другачије.

Ово није ништа ново – ово је стара матрица бољшевичке мисли која је у 20. вијеку побила милионе људи у име „праведнијег свијета“. Разлика је само у форми: данас се не говори о диктатури пролетаријата него о „борби против мржње“ и „напредним вриједностима“. Али суштина је иста – ко не мисли као ми, тај нема право на постојање.

Такав менталитет већ је постао институционализован у западним универзитетима:

1. Култура поништавања (cancel culture) – уништавање каријере и живота свакога ко изговори „забрањену“ ријеч или заступа традиционалне вриједности.

2. Индоктринација студената – млади се од првог дана уче да не траже истину, него да „буду на правој страни историје“, коју дефинише елита.

3. Двоструки аршини – насиље и мржња су осуђени само када долазе од противника система. Када су жртве конзервативци или традиционалисти – онда се то релативизује, па чак и слави.

Ако на универзитетима предају људи који отворено оправдавају убиство политичких неистомишљеника, то значи да се младе генерације не школују да буду слободни мислиоци, него војници једне идеолошке воље. Универзитет постаје фабрика послушних кадрова глобализма – људи без идентитета, без коријена и без храбрости да кажу „не“.

У Мисисипију је администраторка Лорен Стокс подијелила поруку у којој је Кирк описан као „бјелачки супремасиста и реинкарнација Клана“. Додала је да нема мјеста саосјећању, јер је наводно „аплаудирао брутализацији црних и браон тијела“. Што наравно није истина. Универзитет је реаговао хитро – канцелар Глен Бојс поручио је да такви ставовима нема мјеста на Универзитету и објавио да Стокс више није запослена.

Слично је било и у Охају, гдје је респираторни терапеут Стивен Бајром написао да Кирк „заслужује безимену јаму“ и да ће „бар црви имати користи од његовог тијела“. Универзитетски медицински центар формално је осудио насиље, али се уздржао од јасних мјера, наглашавајући да „разматра случај“.

У Јужној Дакоти, с правом је отпуштен професор Мајкл Хук, који је на друштвеним мрежама назвао Кирка „нацистом који шири мржњу“. Његов факултетски профил је брзо уклоњен, а државни Одбор за регенте најавио је његово разрјешење. Подршку тој мјери дали су и гувернер Лари Рходен и предсједник парламента Џон Хансен.

У Тенесију, асистент-декан Мидл Тенеси универзитета, Лаура Сош-Лајтси, отворено је написала: „Чарли је сам изрекао своју судбину. Мржња рађа мржњу. Нема емпатије.“ Универзитетски предсједник Сидни Мекфи није имао дилему – одмах је објавио њену смјену. Истовремено, на Универзитету Тенесија покренут је процес отпуштања професорке антропологије Тамар Шириниан, која је у вулгарној објави ликoвала над Кирковом смрћу, додавши да је његовој дјеци боље без њега. И овдје су политички челници, гувернер Бил Ли и конгресмен Тим Бурчет, поздравили тај поступак.

Када професори и администратори могу јавно славити убиство, а студенти то виде као „нормалан“ израз политичког става, онда није тешко замислити какве генерације ће изаћи из тих установа. То ће бити војници једне идеологије – људи без коријена, без идентитета и без храбрости да кажу „не“.

Универзитети, који су некада били храмови знања и трагања за истином, постали су логори политичке коректности. Ако се овај модел настави ширити, сјутра ће исти ти кадрови који данас у Америци ликују над смрћу конзервативца, сутра у нашим срединама ликoвати над судбином сваког ко брани традицију, породицу или нацију.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: