Бокешка легенда: Скочиђевојка, љубав и част вриједни смрти

Наш славни писац, борац и пушком и пером, Стефан Митров Љубиша својевремно је писао о овом крају, и легенди која се за њега везује. По предањима Скочиђевојка се звала Ружа, и од отмичара је побјегла у смрт.

Постоји више легенди о Скочиђевојци, а свака од њих у свом коријену има љубав и тужну судбину двоје младих које је живот раставио.

Према предањима легенда каже да је Ружа чекала свог драгог који је био далеко од ње прво у рату, потом на галији код Млетака. Њена маћеха ју је обећала другоме али она је хтјела да остане вјерна својој љубави. Због тога одлази од куће и годинама се крије по манастирима.

Једног дана, на једној стјени крај мора, у близини Будве срела се са својим несуђеним мужем. Хтјели су да је одведу, али у њеном срцу постојао је само један, који је био далеко од ње. Немајући куд, скочила је са стјене у море јер ако не може бити са оним којега воли, неће ни с’ ким другим.

Стефан Митров Љубиша је легенду о Скочиђевојци записао мало другачије, али и даље у самом срцу приче имамо несрећну љубав изазвану тешким животним околностима.

Овако Љубиша описује Ружину смрт:

“Ружа стаде да бјежи к мору хитро као дивокоза. Она двојица која су изостала не хтједу за њом у сустопице, јер су се стидјели да их ко види гдје трче за женском главом но поткну са стране да је издалека опколе. Кад Ружа на врх рта, кад ли тамо пута нема, већ пространо море ниско, плаво небо високо, а хајдуци за плећима. Стан` дјевојко нијеси побјегла – викне радо. Ружа се прекрсти и кликне: “О души ти било!” па стрмоглави низ ону високу лит”.

Њен вјереник Стеван, пише даље у Љубишиној приповјетци, који је у међувремену постао паша, када је дознао за смрт своје вјеренице, болно је узвикнуо: “Сад родитеља није, ујака није, жене није, породице није, није душе, није образа, све ми је пропало, све сам на свијету изгубио осим свијести злочина, која ме мори даноноћно”, и покуша да изврши самоубиство али га је у томе спријечио игуман и повео га у манастир Хиландар да тамо окаје своје гријехе и да се Богу моли за племениту Ружину душу”.

Од тада се по легенди тај петровачки рт зове Скочиђевојка.

Извор: ртвбудва

Прочитајте још:

Укидање роминга у региону 2021. године

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: