Бока: Залив, цркве, школе, границе

Залив: Бока Которска је географско чудо. Налази се у Клубу најљепших залива свијета, и под заштитом је Унеска. Научници су и данас несагласни у вези с тим да ли је, или није, Бока Которска – фјорд. Једни кажу да јесте, јер напросто виде да Бока јесте фјорд. Други кажу да није, јер фјордова нема на Медитерану: има их само на европском сјеверу (Норвешка), и на јужноамеричком југу (Чиле).

Зими је ово најкишнији дио Средоземља, а љети – с најмање падавина у Европи. Упитан да ли је видио љепши залив током својих путовања, сваки бокељски поморац одмахује главом. Упитан да још једном поразмисли у вези с тим да ли је видио од Боке љепши какав залив на свијету, сваки поморац одмахује главом.

Цркве: На малом простору стисло се око 300 цркава. Преко 200 их је српских православних, и око 100 их је католичких. На острву Св. Архангела Михаила (тзв. Острву цвијећа) у Тиватском заливу, Свети Сава основао је 1219. прву Зетску епископију. Манастир Савина у Херцег Новом друго је ортодоксно заливско средиште, с богатом ризницом.

У которској катедрали Св. Трипуна (1166) чувају се мошти Св. Трипуна/Трифуна. У истом граду је и православна црква Св. Луке (1195). Позната Госпа од Шкрпјела пред Перастом налази се на свим проспектима Бокељског приморја. Јединствена је на свијету по томе што је изграђена на вјештачком острву. И данас траје насипање камена (од 1452) око овог поноса заливског католичанства.

Школе: Најстарија заливска школа (1803) на народном српском језику основана је у Морињу, 6 година послије пропасти Млетачке републике. Многе потом учионице на српском финансирају сами мјештани, поморци, виноградари и рибари. Ипак, которска Гимназија баштини традицију од 13. вијека; Поморска школа, иако древна – државна је тек од 1849.

У средњем вијеку министри финансија (у данашњем смислу те ријечи) били су Бокељи, и били су великодостојници. Звали су се протовестијари, и на српском двору нису били странци, него држављани.

Границе: Учили смо из СФРЈ уџбеника да се „наша земља граничи с Италијом, Аустријом, Мађарском, Бугарском, Румунијом, Грчком и Албанијом, а да нас с југа запљускује Јадранско море“. Занимљиво: не граничимо се с морем, него нас оно, гле, запљускује. То је есенцијално тачно, не само у појасу плиме и осеке, него и тамо гдје је комад обале утонуо временом, или пак нестао у хипу – током каквог катастрофалног земљотреса.

Кога то запљускује море, Црну Гору или Боку? Боку и Хрватску? Србију и Црну Гору? Европску унију, Црну Гору са Боком, или ништа од понуђеног? Вријеме ће показати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: