„Бока Которска и Србија“ на ТВ Храм (ВИДЕО)
1 min read
Никола Маловић, фото: Матија Крстић
У престоничком хотелу „Касина“, пред вратима собе бр. 308, са погледом на Теразије, стоји спомен-плочица на којој пише: „У овој соби борави Никола Маловић, награђивани српски писац из Боке Которске.“
Рођен је у Котору, а његова породица већ неколико вијекова и поред примамљивих таласа Јадрана остаје усидрена у Боки Которској, једином фјорду на Медитерану.
Његове романе „Лутајући Бокељ“ и „Једро наде“, те „Пругастоплаве сторије“ објавила је издавачка кућа „Лагуна“.
Добитник је више награда међу којима се издвајају „Борислав Пекић“, „Лаза Костић“, „Борисав Станковић“, „Бранко Ћопић“, „Перо деспота Стефана Лазаревића“.
Прва реченица романа „Лутајући Бокељ“: „Још увијек мислим на српском“, одзвања у ушима, и станује у уму и срцима свих слободоумних.
Маловићев роман „Једро наде“ преведен је на руски (Лагуна, 2018) и енглески (Лагуна, 2019).
У књизи „Бока Которска и Србија“ („Књига Комерц“, 2018), аутор нам саопштава низ значајних података који дочаравају живот у Боки и поглед њених становника упрт кроз векове у Ловћен Његошев и Србију.
Никола Маловић настоји да поткаже колонијалну свест, развеје читаоцу шта се „крије иза кривине наших дана“, сачува и одбрани идентитет.
Сава Самарџић
