Бојовић: Српски корпус у ЦГ је државотворни; Власт да се формира на принципима суверенитета, а не колонијалне свијести
1 min read
Драган Бојовић, фото: ИН4С
„ДФ је одавно истакао девизу, која је уписана у наш програм, а која гласи: сва права свима! Дакле, ни више, али ни мање за нас, у односу на остале, што подразумијева и основно демократско право партиципације у власти у складу с изборним резултатом, које упорно покушава да нам се закине. Такође је веома важно да почнемо суверено да доносимо одлуке, код своје куће, и да на тим принипима суверенитета, а не колонијалне свијести, формирамо власт и управљамо државом„, рекао је за портал ИН4С посланик Демократског фронта, Драган Бојовић.
Након предсједничких избора, ДПС је развлашћен на свим нивоима, а рејтинг ове, некада најјаче странке, и даље је у паду. Да ли је Црна Гора ближе или даље од изласка из кризе након ове чињенице?
Веома је важно да је ДПС поражен и да се Црна Гора коначно ослобађа једног ауторитарног и корупционашког система владавине који симболизује ова партија. Након деценија пљачки и подјела, еманираних од самог врха бившег режима, није наравно ни једноставно, ни лако изаћи из кризе. Добро је, кажем, што је такав буразерско-удбашко-тајкунски систем почео да се урушава и што је народ осјетио да може живјети боље и да може бити слободан, т.ј. да може дјелотворније артикулисати своја увјерења и борити се за своја права. Лоше је што демонтажа „бивших“ формалних и неформалних центара моћи иде доста траљаво и стихијски. ДФ се отпочетка залагао за јасне системске „резове“ који би подразумијевали убрзање атикорупцијских и реформских процеса, те ефикасније ослобађање заробљених институција, јер смо овако имали блокаде и опструкције на све стране. Није, међутим, било довољно слуха за одлучније реформске захвате, већ се ушло у неку врсту „кокетирања“, а актуална Влада је чак у једном периоду и отворено коалирала са снагама бившег режима, што је унијело додатну конфузију, нестабилност и в.д. стање у цјелокупни политички живот. Наравно, сваки транзициони период, након дугогодишње тоталитарне власти, по себи је тежак и комплексан. Али је тим прије, у ових протеклих двије и по године, проблеме требало рјешавати са више координације и више (спо)разумијевања међу тридесетоавгустовским побједницима избора, а не покушајима да се ДФ, као највећи конституент те побједничке већине, на сваки начин изопшти из сфере доношења најважнијих одлука. Дакле, да поновим, добро је за Црну Гору да ДПС постаје маргинална политичка снага и да се Црна Гора ослобађа, али морамо имати на уму да „ослобађање“ и „слобода“ подразумијевају одговорност. Слобода је заправо само шанса да се буде бољи, као што криза, како често понављају политички теоретичари, може бити прилика да се креативношћу оствари напредак, а не само кочница. Наше даље позиционирање и изласци из кризе зависиће заправо од тога колико ћемо наше друштво суштински удаљити од ДПС коруптивног наслеђа, тачније колико ћемо Црну Гору вратити себи.
Да ли маргинализација ДПС-а значи већу интеграцију Срба у свим сегментима црногорског друштва и јачу партиципацију политичких представника српског народа у будућој власти? Да ли је „ДПС пошао, а проблеми остали“ и какве моделе видите као решење за ове проблеме?
Нема још увијек, на жалост, довољне интеграције Срба, посебно на највишим нивоима власти, иако је српски корпус државотворни у Црној Гори. Баук «великосрпског хегемонизма», кога је посијала опскурна пропаганда ДПС-а уносећи тако лажни раздор међу браћом, међу Србима и Црногорцима, кружи и даље у главама дијела тзв. нових политичких елита. Отуда и та потреба да се ДФ на сваки начин искључи из власти. Антисрпство и србофобија су годинама представљали бизнис који је обезбјеђивао уносне послове и позиционирање у власти, па је изгледа тешко престати са старим навикама. А са таквим ружним навикама се мора престати ако желимо да обезбиједимо политичку стабилност и просперитет у Црној Гори. ДФ је одавно истакао девизу, која је уписана у наш програм, а која гласи: сва права свима! Дакле, ни више, али ни мање за нас, у односу на остале, што подразумијева и основно демократско право партиципације у власти у складу с изборним резултатом, које упорно покушава да нам се закине. Такође је веома важно да почнемо суверено да доносимо одлуке, код своје куће, и да на тим принипима суверенитета, а не колонијалне свијести, формирамо власт и управљамо државом. Партнери и пријатељи са свима, договор, сарадња, па и компромис, ако то политичке околности захтијевају, али не и механичко извршавање инструкција, ма од кога оне долазиле. Само таква врста политике ће вратити Црној Гори важење и дигнитет који је својом историјском вјековном борбом одавно завриједила међу европским народима, а који је протеклих неколико деценија сасвим поништен.
Шта су, по Вашем мишљењу, најважније теме у сусрет новим парламентарним изборима и колико ће се ДФ разликовати у избору приоритета у односу на друге странке?
Побољшање квалитета живота грађана економски одрживим програмима, привлачење кредибилних инвестиција, циљана улагања у развој туризма и пољопривреде, отварање фабрика и реалних радних мјеста, производња, извоз, превазилажења сиромаштва и рјешавања проблема из сфере социјалних политика. То су увијек актуелне и важне теме. Гдје год је ДФ у последњих двије године имао прилику да управља јавним предузећима, као нпр. у сектору енергетике, рударства, регионалном водоводу, остварен је видан напредак: нови развојни пројекти, нова радна мјеста, значајне финансијске уштеде, јер нема лоповлука. У том контексту, да би се Црна Гора развијала, неопходно је спроводити крајње ефикасну борбу против корупције и што прије дефинисати адекватне законске механизме који ће омогућити да се барем дио имовине која је опљачкана од народа врати у државни буџет, чиме би извјесно биле обезбијеђене нове инвестиције. Неопходно је, такође, превазилазити подјеле, мржњу и раздоре које је смишљено и вјештачки изазивао бивши режим. У том смислу, важно је одржавање пописа, не да бисмо се пребројавали, већ да бисмо сви коначно могли сасвим слободно, без икаквог притиска и импортовања са стране, изразити своју припадност и своја увјерења, како би се на основу јасних показатеља креирале, не само економске и социјалне, већ и све друге стратешке политике обједињавања и развоја Црне Горе. Истичем важност јединства у разликама и помирења, али се суштинско помирења не може остваривати тако што ћемо прећутно прихватити ДПС тековине, дакле тековине оних који су нас дијелили по свим шавовима. Сви они који су се борили за очување историјске вертикале Црне Горе годинама су били дискриминисани и неће бити да су проблеми ријешени тако што ћемо напросто прихватити резултате те дискриминације. Питање статуса српског језика, који је насилно, ненаучно, неутемељено, маргинализован и стављен ад акта, питање тробојке као народне заставе, питање химне, из које је неопходно уклонити «допуне» и «редакције» Секуле Дрљевића, као и одређени број других битних питања, која је бивши режим рјешавао манипулативно, «преко кољена» и противно већинској вољи грађана, руковођен искључиво србомрзачким и антисторијским ресентиманима, треба рјешавати компромисно, у циљу обједињавања и превазилажења дискриминација и подјела. Важно је побољшати материјални положај грађанки и грађана, које је бивши режим осиромашио, али је једнако важно Црној Гори вратити достојанство и систем вриједности који је годинама урушаван. То се постиже и на симболичкој равни, кроз усаглашавање, компромис и измирење на нивоу државних симбола, као и кроз одлучну борбу за, како сам већ истакао, ослобођење заробљених институција. Видимо какво нам је стање у правосуђу, видимо каква нефункционалност може да проистекне из тзв. «корисних нејасноћа» садржаних у важећем Уставу, видимо да је корупција ендемски обухватила готово све кључне дјелове система који нам је ДПС оставио у наслеђе. Са тим наслеђем морамо одлучно раскинути, и то је једна од наших предизборних и постизборних платформи, јер је на таквој ДПС заоставштини немогуће успоставити било какво одрживо помирење и просперитет у Црној Гори.









Браћо из Демократске народне партије, свако вам добро, али ђе вам је српско име у називу странке? Име је знамење – Nomen est omen, знали су да кажу стари Латини. И ђе нам је свима српско име у називу Демократског фронта? Хоћемо ли се већ једном дозвати памети, па да сав наш народ гласа за листу која је и по имену српска.