Бојовић о шиканирању митрополита Амфилохија: Чега се паметан стиди, незнавен се тиме поноси

„Бојим се да никакве гриже савјести поједини од ових “јунака” што су ударили на нашег Митрополита немају, јер смо у годинама корупционашке владавине, у годинама “које су појели скакавци”, како каже Пекић, доживјели морални суицид. Нема емпатије, другима чинимо оно што не бисмо вољели да нама чине. Не умијемо више да се зацрвенимо, губимо пристојност, присност, достојанство. Образ је некада у Црној Гори био најважнија “имовина” човјека, а сада су једина имовина стамбени квадрати и банковни рачуни. Појединци све смију и мисле да им је све допуштено, али не зато што се ничег не боје, већ зато што се ничег не стиде“, рекао је јуче у наставку четврте сједнице Другог редовног јесењег засиједања, Скупштине Црне Горе на којој се разматрало између осталог, и Извјештај са контролног саслушања на тему: „Нехумано и шиканозно задржавање митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића у просторијама Центра безбедности Подгорица, 22. јуна 2020. године”, Драган Бојовић, посланик ДФ-а и потпредсједник ДНП-а.

Он је додао да је стид оно кључно осјећање које одређује наш однос према другима и према вриједностима које праве разлику између добра и зла.

„У друштву у коме нема стида страдају вриједности и страда човјек. Отуда и она пословица коју често понавља наш народ: “чега се паметан стиди, незнавен се тиме поноси”. Све је постало дозвољено, све релативно. Замагљена је граница између добра и зла, праведног и неправедног, онога што је за понос и онога што треба одбацивати и чега се треба стидјети. А шта је човјек без стида? Био бих охрабрен и спокојнији када бих знао да они коју су наредели и спровели ово срамно шиканирање најбољег међу нама, осјећају макар мало нелагодности за своје поступање. Знам да би и Митрополит био радостан због тога. Знам да им је и одавно све опростио. А да ли су они себи опростили?“, јасан је био у свом излагању Бојовић.

“Шта је човјек, а мора бити човјек?”, понављао је често Митрополит Амфилохије, каже Бојовић, у својим последњим годинама живота.

„Ови Његошеви стихови су били његова подсвијест, увијек у најтежим тренуцима. Толико је упечатљиво у његовој мисли био присутан Његош. И у Цркви, и код ћивота Св. Петра Цетињског, и на литијама, и на саслушању. Бестидном саслушању које је трајало преко шест сати у ЦБ Подгорица. Остаће упамћено у историјским уџбеницима Црне Горе како је један ванвремени човјек, духовник, филозоф, пјесник, полиглота, Владика, Митрополит, био испитиван за ништа и због ничега, од неких другачијих људи који се очито не плаше ни суда људскога, ни суда Божијега. Ето, дотле нас је довео урушени систем вриједности бившег режима. Што год су чинили и чине, не осјећају никакву одговорност, јер су границу између исправног и погрешног давно заборавили“, рекао је он.

„Има ли веће бруке и веће срамоте на образу Црне Горе у 21. вијеку од оног што је доживио Митрополит Амфилохије од званичних органа државе? Је ли требало да се догоди нови прогон и убијање свештенства, као што је изведен средином прошлог вијека?“, питао је Бојовић и додао да знамо да је прогон био почео и најављен.

„Фалило је само разрачунавање, које су такође били отпочели овим привођењем Митрополита Амфилохија и овим апсурдним и ирационалним суђењем које је још увијек у току, а које се спроводи над Митрополитом Јоаникијем. Пресуђујемо митрополитима и духовницима, а лопови и криминалци нам се башкаре у вилама и пентхаусима. То је слика Црне Горе и та се слика хитно мора мијењати. И не само да се та срамна слика мора мијењати, већ ће за ту бруку и срамоту неко морати и одговарати“, јасан је био он.

„Стид ће спасити свијет, често је Митрополит Амфилохије понављао ове ријечи Андреја Тарковског. И љепота ће спасити свијет, говорио је Достојевски. У Црној Гори, препуној Богом дане љепоте, морамо вратити стид, пристојност и осјећај одговорности, макар кроз страх од санкције, код оних који за стид и савјест очито не знају. Стога је добро што је Скупштина Црне Горе спровела контролно саслушање и актуализовала ово питање. Јер се нико у безочније вријеме није тако предано борио за истину, помирење и љубав међу браћом, а био тако шиканиран и клеветан од исте те браће, као Митрополит Амфилохије“, закључио је у јучерашњем излагању Бојовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: