ИН4С

ИН4С портал

Бојанић преговара са Европском заједницом о добијању додатних сати за ТЕ Пљевља

1 min read
Државни секретар у Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма, Данило Мрдак, казао је да проблем са ТЕ Пљевља, поред велике еколошке, има и огромну социјалну димензију.

Термоелектрана Пљевља

Министар капиталних инвестиција, Младен Бојанић, тренутно са Европском заједницом (ЕЗ) преговара о добијању додатних радних сати за Термоелектрану (ТЕ) Пљевља, саопштили су представници тог Владиног ресора.

Генерални директор Директората за енергетику и енергетску ефикасност у Министарству, Владимир Дурутовић, казао је да се воде интензивни преговори, али да се надају да ће исход бити повољан по Црну Гору и да ће додатни сати бити одобрени.

„Са црногорске стране је достављен захтјев за добијање додатних сати и тренутно немамо ниједан одговор. Ту је највећи проблем што ЕЗ можда нема овлашћење да одобри продужење тих радних сати, него то мора ићи на виша тијела ЕУ. Чим добијемо нешто конкретније гарађани ће бити обавијештени“, рекао је Дурутовић на округлом столу о будућности ТЕ, који је организовала невладина организација (НВО) Еко-тим.

ТЕ Пљевља је крајем прошле године потрошила 20 хиљада сати, који су јој били дозвољени у периоду од 2018. до 2023, а пројекат еколошке реконструкције још није реализован. Стога је упитно да ли ће и под којим условима тај енергетски објекат наставити да ради.

Дурутовић је казао да је поступак еколошке реконструкције ТЕ Пљевља у надлежности ЕПЦГ.

„Жао ми је што смо дошли у ситуацију да сада причамо о овом проблему и што о њему није расправљано пар година раније, када нијесмо морали доћи у ситуацију да буду потрошени сви ови сати“, навео је Дурутовић.

Он је саопштио да црногорска страна у преговорима са ЕЗ има неке олакшавајуће околности, као што је пандемија коронавируса, која је у прошлој години отежала услове за извођење радова еколошке реконструкције.

Пројектна менаџерка у НВО Еко-тиму, Диана Милев Чавор, саопштила је да је Црна Гора прије седмицу доставила европској Агенцији за заштиту животне средине информацију о броју потрошених сати ТЕ Пљевља.

„С обзиром да еколошка реконструкција још није завршена, тренутно ТЕ ради мимо еколошких стандарда и без поштовања интегрисане дозволе која јој је 2018. године издата привремено“, рекла је Милев Чавор.

Она је оцијенила да се ради о врло комплексном и сложеном питању, јер са једне стране постоје негативни еколошки утицаји које ТЕ има на животну средину и здравље људи, а са друге њен огроман значај за стабилност снабдијевања земље електричном енергијом.

„Оно што је битно је да морамо знати која је то крајња година када се очекује престанак коришћења угља у нашој земљи. Ближи се вријеме када ће коришћење угља бити доведено у питање због његове неконкурентности у односу на остале изворе енергије и финансијске неисплативости улагања у такав вид енергије“, поручила је Милев Чавор.

Према њеним ријечима, што прије Црна Гора постане свјесна трендова који се већ дешавају, почне са планирањем процеса правдене и енергетске транзиције и повећа удио обновљивих извора енергије (ОИЕ) у укупном енергетском миксу, спремније ће се суочити са свим изазовима које енергетска трансформација носи са собом.

Државни секретар у Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма, Данило Мрдак, казао је да проблем са ТЕ Пљевља, поред велике еколошке, има и огромну социјалну димензију.

„Морамо да размишљамо о некој праведној транзицији, односно свим људима који раде у том сектору. То је ствар једног свеукупног приступа који мора бити донијет на нивоу Владе“, додао је Мрдак.

<

Он сматра да је пред Црном Гором довољно времена, јер се држава обавезала да ће до 2050. године имати економију која није зависна од угља.

„Према неким информацијама и резерве угља у Руднику угља се поклапају са том годином, тако да смо у потпуности на вријеме да размишљамо шта и како даље“, рекао је Мрдак.

Представник ЕПЦГ, Иван Мрваљевић, говорио је о улози диверсификације производње из ОИЕ и пројекту еколошке реконструкције ТЕ Пљевља.

Он је навео да је ЕПЦГ 2018. године почела нови инвестициони циклус у којем ће приоритет имати ОИЕ.

“Циљ је диверсификација и производња електричне енергије из ОИЕ, првенствено вјетра и сунца”, рекао је Мрваљевић.

Он је подсјетио на пројекте који томе доприносе, међу којима су вјетроелектрана (ВЕ) Гвозд, соларна електрана (СЕ) Бриска гора и хидроелектрана (ХЕ) Комарница.

(Вијести)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *