Бој на Крусима – погибија Махмут – паше Бушатлије
1 min read
Бој на Крусима
Петар I Петровић Његош, црногорски црквени и државни поглавар обратио се Махмут-паши Бушатлији, писмом с питањем због чега гомила трупе према Црној Гори.
Махмут-паша је тврдио како нема намјеру да удари на Црну Гору, већ само на Пипере и Бјелопавлиће (Брда) која тада нијесу припадала Црној Гори ( у то вријеме је било нормално да се каже Црна Гора и Брда), због тога што су се ови осилили, и „путеве затворили, и у градове турске забун учинили”.
Махмут-паша поручио је Петру да ће “свакога ко би евентуално покушаво да помогне Бјелопавлићима и Пиперима ћерати љутом Албанијом”. Но, Црногорци и Брђани су дали писану заклетву како ће се ујединити и заједно одбранити од Турака.
Послије пораза на Мартинићима сујетни Махмут-паша припремао је брзу освету. По опису битке ђакона Алексија, у борби на Крусима учествовало је 30.000 Махмудових војника и 6.950 Црногораца. На турској страни, у резерви на разним граничним положајима Црне Горе било је и 14.660 Албанаца.
Одлучујућа битка на Крусима водила се 19. новембра. По опису ђакона Алексија, битка се водила од осам и по часова ујутру до увече. У боју је погинуо сам Махмут-паша, “од непријатељске црногорске руке” , како је казао његов брат Ибрахим. По народном предању, Махмута је посјекао Богдан Вуков из Залаза.
Послије Махмут-пашине погибије, код Турака је настала паника, бјежали су у паничном страху.
Ово страшно клање трајало је око четири сата. Приликом бјежања многи су се Турци удавили у Морачи. Борба је прекинута када је последњи Турчин прешао на лијеву обалу ријеке Мораче.
…mahmut pasu busatliju je ubio iz puske sindzirlije licno zivko remikovic sa oraha…sto detaljno pise u knjizi dusana zeka mihovocg bojanovica pamtise iz krusa…a mrtvu glavu mu je posjekao bogdan vukov nikolic i zalaza i pokupio slavu…