БОГ ЋЕ ДА КАЖЕ ШТА ЋЕ ДА БУДЕ, Жељко Ињац у “Српском свијету”
1 min read
Ињац у "Српском свијету"
„Ми не знамо ко ће бити патријарх. Увек кад су избори, истиче се ко су људи који су претенденти, или кога народ хоће, кога епископи хоће, а на крају се изабере неки Иринеј из Ниша, или неки Павле рашко – призренски, које нико није очекивао“ рекао je гост „Српског св(иј)ета Жељко Ињац, аналитичар, који за медије обрађује актуелне црквене и вјерске теме наговештавајући изненађење које је скоро неминовно када је избор српског патријарха у питању и објашњава то на примјеру самог процеса избора и уплива политике у њу:
„Ако кажемо да то држава није то радила, а сад ради? Милошевић као није хтео да намешта патријарха? Шипак да није хтео. Можда је хтео, али није могао. Буквално је то лутрија. Не постоји начин да се то превари: у те три коверте иду три имена. Када се извуче једна коверта, чита се име, али се отварају и друге две и цео Сабор, њих 43, ће да виде сва три имена“, децидан је гост „Српског св(иј)ета.
За Националну ИН4С Телевизију је говорио непосредно пред састанак Сабора на којем ће се одлучивати о избору патријарха, 19. фебруара.
„Ми морамо да правимо живу цркву. Хвала Богу да имамо слободу да правимо храмове, нисам ја против тога. Али не треба занемарити мисионарење: џаба ће нам бити ти храмови ако неће имати ко да дође у њих“, говори вјерски аналитичар Жељко Ињац о унутрашњим односима у цркви.
„Експериментисао сам на фејсу: покренем причу вери – никог не интересује; убацим ту два – три политичара, онда креће фајт, свима постаје занимљив. Значи да људи реално нису у тој причи и требаће нам времена да поправимо то што је направила дубока атеизација“, наглашава Жељко Ињац и подсећа нас на штетни раскол у православљу између Руске и Васељенске патријаршије:
„Те одлуке које су тамо донете, колико видим, нико не поштује, осим самих Грка. Искрено да кажем, могли су то да ураде и без нас и без осталих цркава, то је био неки свегрчки сабор. Ми смо ту били буквално колатерална штета и корисне будале. Нисмо требали тамо отићи, не знам зашто је то покојни Митрополит урадио на тај начин. Ја сам му то озбиљно замерио. Замерио сам касније и целој цркви зашто је пристала на то, јер није то он сам одлучио. После тога смо се ми нашли између Руса и Грка у необраном грожђу“, осврнуо се гост Српског свијета на Сабор на Криту, чији је васељенски карактер изостао, по његовом мишљењу, јер нијесу присуствовали представници многих помјесних цркава.