• Изабрано
• Култура

Боем и мајстор за ноте: На данашњи дан је рођен чувени Стеван Стојановић Мокрањац

1 min read

9 месеци ‎ ИН4С

На данашњи дан, 9. јануара 1856, рођен је чувени Стеван Стојановић Мокрањац, композитор и музички педагог, хоровођа Београдског певачког друштва, један је од оснивача прве „Српске музичке школе“ (1899) (Музичка школа „Мокрањац“) и члан Српске краљевске академије. Његово дело сматра се најзначајнијим у развоју националне музике у 19. веку („Руковети“, „Приморски напјеви“, „Литургија“).

Преминуо је 28. септембра 1914. остављајући за собом бројна дјела која су обиљежила музичку историју Србије.

Рођен је као девето дијете у породици, једно од четворо која су преживела порођај. Мокрањац је готово цио свој вијек провео „састављајући крај с крајем“. Због неизмирених дугова приликом дограђивања спрата на хотелу Европа, који је посједовала његова породица, имање је распродато, а Мокрањцу стижу у војску три дуката као преостало наслеђе. Попио их је са друговима за једну ноћ, кажу, и фотографисао се за успомену. По повратку у Београд прима помоћ од Београдског пјевачког друштва.

Композитор, сакупљач српских, македонских, бугарских, „странијех“ народних пјесама, сам одличан пјевач, хоровођа неколико пјевачких друштава и оснивач многих српских музичких инсритуција, Мокрањац је био самоук на виолини.

У другом разреду гимназије добио је виолину и по слуху је свирао народне пјесме и игре које би чуо. Када је потом код београдског учитеља Реша почео да учи виолину, брзо је одустао јер се овоме није допало Мокрањчево свирање које је било „исувише цигањско“.

Састављајући мелодије, заборављао је да иде у школу и, иако добар ђак, морао је да напусти шести разред гимназије. Завршио га је годину дана касније, а тад је постао и редовни члан Београдског пјевачког друштва, као једини гимназијалац. По завршетку гимназије уписује се на Филозофски факултет, на природно-математички смјер.

Београдско пјевачко друштво, међутим, 1879. године шаље га на студије музике у Минхен. Учио је код професора Сакса и Рајнбергера, али није завршио студије. По повратку, ради као хоровођа друштва Корнелије Станковић и компонује „Прво опело“ и „Прву руковет“, коју Корнелије изводи у пролеће 1884. у Народном позоришту, на добротворном концерту. Исте године Мокрањац компонује Другу руковет за мјешовити хор и соло.

После наступа мјешовитог хора Корнелије, у Саборној цркви, Мокрањац добија понуду да настави музичке студије у Риму. Из Рима, по одобрењу министра просвете, одлази у Лајпциг, гдје студира композицију код професора Јадасона и Рајнека. По повратку у Београд постаје професор музике у Првој београдској гимназији и хоровођа Београдског пјевачког друштва. То ће остати до смрти 1914. године.

Стеван Стојановић је 1892. године упознао Марију Мицу Предић, своју будућу супругу. Њој је посвећена „Пета руковет,“ изведена прво пред краљем, а потом у Дубровнику и на Цетињу.

После пута у Дубровник, Београдско пјевачко друштво наступа у Солуну, Скопљу, Будиму, Пешти, Софији, Цариграду, Њемачкој и Русији. Мокрањац добија изврсне критике не само од љубитеља музике, него и од највећих достојанственика — кнежева, царева, краљева, султана.

Наставник пјевања у Богословији Светог Саве постао је 1901. године. На обје ове дужности, поред вођења хора у Београдском пјевачком друштву, Мокрањац је остао до смрти.

Иако смрвљен болешћу и очајањем што мора да се повуче у Скопље, јер је Први свјетски рат већ почео, Мокрањац је радио до последњег даха. Последњу пјесму „Зимски дан“, по тексту Јове Змаја, написао је три дана пред смрт.

Кажу да су му и у возу ка Скопљу, засијале очи кад би чуо какву циганску дружину да свира. Док је боравио у македонској престоници, на питање пријатеља како је, одговарао би „Ето, радим шеснаесту руковет.“

Сваке године у августу, у Неготину се одржавају Мокрањчеви дани који окупљају музикологе и хорове из цијеле земље. И као што је Мокрањац за гостовање Беогадског пјевачког друштва бирао композиције или композиторе земље у којој се наступа, тако данас угледни свјетски хорови, када желе да се одуже нашој публици, изведу неку од чувених Мокрањчевих Руковети.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: