Боем и мајстор за ноте: На данашњи дан је рођен чувени Стеван Стојановић Мокрањац
1 min read
На данашњи дан, 9. јануара 1856, рођен је чувени Стеван Стојановић Мокрањац, композитор и музички педагог, хоровођа Београдског певачког друштва, један је од оснивача прве „Српске музичке школе“ (1899) (Музичка школа „Мокрањац“) и члан Српске краљевске академије. Његово дело сматра се најзначајнијим у развоју националне музике у 19. веку („Руковети“, „Приморски напјеви“, „Литургија“).
Преминуо је 28. септембра 1914. остављајући за собом бројна дјела која су обиљежила музичку историју Србије.
Рођен је као девето дијете у породици, једно од четворо која су преживела порођај. Мокрањац је готово цио свој вијек провео „састављајући крај с крајем“. Због неизмирених дугова приликом дограђивања спрата на хотелу Европа, који је посједовала његова породица, имање је распродато, а Мокрањцу стижу у војску три дуката као преостало наслеђе. Попио их је са друговима за једну ноћ, кажу, и фотографисао се за успомену. По повратку у Београд прима помоћ од Београдског пјевачког друштва.
Композитор, сакупљач српских, македонских, бугарских, „странијех“ народних пјесама, сам одличан пјевач, хоровођа неколико пјевачких друштава и оснивач многих српских музичких инсритуција, Мокрањац је био самоук на виолини.
У другом разреду гимназије добио је виолину и по слуху је свирао народне пјесме и игре које би чуо. Када је потом код београдског учитеља Реша почео да учи виолину, брзо је одустао јер се овоме није допало Мокрањчево свирање које је било „исувише цигањско“.
Састављајући мелодије, заборављао је да иде у школу и, иако добар ђак, морао је да напусти шести разред гимназије. Завршио га је годину дана касније, а тад је постао и редовни члан Београдског пјевачког друштва, као једини гимназијалац. По завршетку гимназије уписује се на Филозофски факултет, на природно-математички смјер.
Београдско пјевачко друштво, међутим, 1879. године шаље га на студије музике у Минхен. Учио је код професора Сакса и Рајнбергера, али није завршио студије. По повратку, ради као хоровођа друштва Корнелије Станковић и компонује „Прво опело“ и „Прву руковет“, коју Корнелије изводи у пролеће 1884. у Народном позоришту, на добротворном концерту. Исте године Мокрањац компонује Другу руковет за мјешовити хор и соло.