Боцан-Харченко: Русија је ушла у Први светски рат да одбрани Србију
1 min read
Боцан-Харченко Фото: Новости
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко је после централне државне церемоније поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату код Спомен костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу, изјавио за РТ Балкан да је обележавање Дана примирја изузетно важно и веома актуелно и за садашњу ситуацију.
„Да почнемо од овог назива, да одмах кажем, можда изражавајући и своје лично мишљење, али не волим тај назив примирје, јер уствари постоји мишљење, да је тада створен основ, темељ, или боље речено, претпоставке за пораст тензија и нови рат – Други светски рат“, казао је Боцан-Харченко.
Он је рекао да је што се тиче сећања, поука да, ако водимо политичке преговоре и долазимо до неког усаглашавања и неког уговора, он мора да буде свеобухватан и мора уклањати оне битне изворне основе рата и кризе. Амбасадор је истакао да се ту може направити спона и поређење са садашњом ситуацијом.
„Што се тиче Украјине и кризе у Украјини, када је у питању став Русије, тражи се отклањање изворних разлога кризе и то је за нас најважније. Наравно, доћи ћемо до испуњавања задатака у контексту Специјалне војне операције“, казао је амбасадор.
Он је истакао улогу Русије у Првом светском рату.
„Русија је ушла у рат, а основни циљ Русије био је да заштити и да брани Србију. Русија је била у најбољој фази економског и сваког развоја и није било ништа што би тражила да добије као резултат рата и сукоба. Основна брига је била заштита српског народа, зато је цар усвојио одлуку и руска војска је ушла у рат“, рекао је Александар Боцан-Харченко.
Амбасадор је истакао да је, што се тиче Србије, историјска чињеница, да је кичма Аустроугарске била сломљена као резултат велике офанзиве генерала Александра Брусилова, подсећајући на славни Брусиловски продор руских трупа на Југозападном фронту, који многи историчари сматрају прекретницом Првог светског рата, који је Аустроугарску ставио на ивицу пропасти и приморао Немачку да пребаци значајне снаге с француског Вердена на „Руско ратиште“
још од Каролинг династије траје истребљивање Словена с Запада Европе доказ то што нема Хрвата а Словенци Трста где већина били 1920.г. ил Клагенфурта где им престо био и такоће већина били у јужној Аустрији 1920.год. а данас их мање но Срба у Задру тамо где били већина 1920.год. Само што не смију ни проговорит јер робови својих генозидаша који их само због Срба држе у животу да њих окриве ако Срби нестану …а тек православним шта раде Словенима …већ миленијум цео …Дакле 1914.г. повод за рат би германи с Русијом нашли лако с Србијом ил без …само што Србија их успорила задржала беч 1914.г. и 1915. г. а њемачку Бугарску и Беч и првим делом 1916.г. што Русији дало време за бриљантне војне успехе 1916.г. али и страшно трагичне обавештајно и контра обавештајне пропусте који резултат имали у доласку лондонаца и германа и сатаниста на власт …распарчавању осиромашењу и раздору мећ народом …тј стварању народа измишљених …
…https://rs.rbth.com/istorija-rusije/80254-kakoje-rusija-pomagala-srbiji
Зашто је Русија ушла у рат?
У ноћи између 23. и 24. јула 1914. године Александар Карађорђевић је посетио Руску мисију. Из ње је тадашњи министар спољних послова Сергеј Сазонов добио телеграм следећег садржаја: „Његово Величанство ми је рекао да се све наде полажу у императора и Русију, јер само царска реч има тежину и може спасти Србију“. Император Николај II је 30. јула дао позитиван одговор, и Русија је 1. августа ушла у рат за који уопште није била спремна.
После пораза у Руско-јапанском рату (1904-1905) у Русији је покренута војна реформа, али она у тренутку када је почео светски рат није била завршена. На пример, због финансијских потешкоћа споро се обнављала њена ратна морнарица. Посебно је алармантан био недостатак савременог оружја, муниције, средстава везе и возила.
У тако тешкој ситуацији Русија почиње да пружа Србији помоћ – најпре политичко-дипломатску, а убрзо затим и војно-хуманитарну. Треба истаћи да у тренутку када је почео рат није постојао уговор о савезништву између Русије и Србије. Русија је на Балкану поред црноморских мореуза имала још један стратешки циљ. То је била река Дунав. И у вези са тим је нови рат задирао у њене интересе. Не треба заборавити ни чињеницу да је у том периоду главни ривал Руске империје била Немачка, а она је подржавала Аустроугарску. То је био још један разлог због кога Русија није могла остати по страни у тим догађајима, поред извесне моралне одговорности коју је осећала за судбину браће Срба.
Како је Русија помагала Србији?
Руско Министарство поморске флоте је 16. августа 1914. формирало Експедицију посебне намене, која се бавила организацијом и слањем војне помоћи. Ова експедиција је превозила терет Дунавом. За превоз су коришћени бродови Црноморске флоте Русије који су могли пловити реком. Углавном су то били теретни и трговачки бродови. Експедиција је ангажовала и Руско бродарство на Дунаву, а ускоро је поменуто министарство издвојило финансијска средства за набавку теретних бродова.
Све што је слато у Србију купљено је од руског новца. Руска лука Рени (на територији данашње Украјине) била је полазиште за бродове који су превозили терет до српских градова Радујевац и Прахово, где је вршен истовар. Чувао их је специјални руски конвој за случај напада аустроугарских једница или наиласка на мине.
Прва експедиција је имала 7 пароброда и 16 теретних бродова. Носила је војну опрему за српску армију. Стигла је на одредиште 23. октобра.
Руска војна мисија је бројала 600 морнара и налазила се на територији Краљевине Србије већ од краја августа. Она је обучавала српске војнике и бавила се формирањем Одреда за командовање речним минерским одредима. То је била прва организација речног минирања у Србији. Русија је такође испоручила велики број подводних мина. Никола Пашић је у својој молби за помоћ, упућеној Русији већ 11. августа, говорио о потреби за таквим минама.
Цар је обећао Пашићу „да Србија неће остати сама“. Тек тада је написан одговор на Ултиматум. Србија није прихватила ултиматум јер је исправно разумела руски савет да то не учини.
Каква колосална историјска штета и за Русију и за Србију! Србија је могла прихватити и ту једину преосталу тачку ултиматума у замену за одлагање неизбежног рата. Да ли је Србија ушла
Да, то је наратив. Али, Русија је дипломатски била спремна: Антанта.
Срби су ушли у рат, не бивши одговорени од стране Цара. Нестале су обе: руска царевина и српске краљевине.