• Поглед
• Политика

Бoбић-Мојислиловић: Нећу да будем ЕУ поданик, хоћу да ме храни српски сељак

1 min read

11 година ‎ Новости

Мирјана Бобић Мојсиловић

Потпуно је јасно зашто Србија обожава ЕУ и зашто са тог пута нећемо скренути. Јер, Европа нема алтернативу. Јасно је и зашто нам нико не саопштава шта све још треба да учинимо да би нас примили у ЕУ, али није јасно зашто нас мало ко обавештава о благодетима уређеног живота у новој држави у коју ћемо ући 2020.

Мало истраживање по интернету биће нам драгоцено да спремни уђемо у царство бриселских бирократа. Осим што су забранили обичне сијалице, пушење, јаке фенове и усисиваче јаче од 1.600 вати, а управо се спремају да донесу и закон о новим „штедљивим тушевима“ – иницијатива је, логично, потекла из Немачке, ево само неких примера генијалности бриселског уређивања живота.

Можда нисте знали: 1995. Европска унија је издала упутство за гајење банана и краставаца. У том упутству се каже да банане са екстремним или ружним облинама треба да буду одбачене. А такође и краставци. Они који нису довољно прави, то јест криви, да се не продају. Иницијатива је укинута 2008. пошто су приметили да кривим краставцима и бананама ништа не фали, али је криви ипак стекао лошу репутацију.

Иако су се сви смејали, ЕУ је одлучила да произвођачи воде не смеју да објављују у својим рекламама и на етикетама на флашираној води да вода служи хидратацији организма. ЕУ је остала при свом и сада је забрањено свим произвођачима воде да објављују да вода има икакве везе са спречавањем дехидратације.

Од ЕУ бриге нису заштићене ни суве шљиве. ЕУ је, наиме, одлучила да је противзаконито било где објавити, а нарочито не на паковању сувих шљива, да оне помажу бољој покретљивости црева и да су добро природно средство против затвора. ЕУ је испитивала деловање сувих шљива и закључила да „докази којима се располаже нису довољни да изазову и утичу на постојање било какве везе између конзумирања сувих шљива (Прунус доместица) и нормалног функционисања рада црева“.

Иако се 2005. године дигла прашина јер се писало да је ЕУ донела закон по коме су конобарице дужне да покрију деколтее, како би груди заштитиле од штетног деловања УВ зрака, а због тога су се посебно побунили у Баварској, познатој по пиву, деколтеима и веселим конобарицама, испоставило се да добронамерна препорука ЕУ није баш најбоље схваћена. Директива из ЕУ је наиме налагала шефовима да процене да ли су им запослени прикладно обучени када се излажу сунцу и није се посебно односила на конобарице.

ЕУ је 2010. донела и пропис по коме се мора направити тачна разлика између репе и шведске репе јер се ради о два различита поврћа (иако су скоро потпуно иста, с том разликом што шведска репа трпи мраз), па је корнишка пита остала заштићена као бренд. Иако локални сељаци обичну репу зову шведска, Брисел им је прогледао кроз прсте.

Можда нисте знали, али недавно је покренута иницијатива да се убудуће у ЕУ дијабетичарима забрани да возе кола, јер су бриселске бирократе тако у могућности, а директива је директива. Што значи да би најмање неколико десетина милиона возача могло да остане без дозволе.

А 2010. ЕУ је објавила да прехрамбени производи не могу више да се продају на комад, него искључиво по тежини. То значи да ће јаја моћи да се купе на комад, али да ће им цена бити одређивана по тежини, па после 2020. могу слободно да кажем да идем да купим пола киле јаја, уколико Брисел не установи нову мерну јединицу.

У мају 2013. Европска комисија је објавила такозвани Закон о гајењу биљака, још једну орвеловску директиву која проглашава нелегалним гајење и продају било ког поврћа чије семе није „тестирано, одобрено и прихваћено од стране ЕУ Плант вариетy агенцy.“ Брисел тако постаје газда семења које ће продавати у земљама чланицама. Монопол на прозводњу хране, мало је рећи, али то је све за наше добро, зар не? У мају 2013. ЕУ комисија је обзнанила план да забрани стаклене боце у кафанама које се пуне маслиновим уљем и стоје на столовима којима се заливају салате и хлеб. Занимљиво, од 1. јануара 2014. у ресторанима је дозвољено да се користе само боце у оригиналном паковању на којима стоји бриселски печат.

Брисел је обзнанио и критеријум да стандардизује цуг у клозетима и писоарима. Одлука је уследила после вишегодишњег истраживања експерата који су се бавили количином воде у клоњама и навикама корисника. Резултат је била студија на 60 страна, која је устврдила да постоје два кључна елемента прекомерног трошења воде – облик клозетске шоље и навике корисника, па су експерти дошли до закључка да треба да се цуг смањи на једну трећину.

Добро дошли у Врли нови свет.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: