Француски грађани начелно се противе пријему Србије и комшилука у ЕУ, али, како показује једна нова анализа, о тој теми знају мало и није им превише важна. Зашто је онда Јелисејска палата спустила рампу?
Две године су прошле откако је бивша француска министарка за Европу Натали Лоазо у Београду изјавила да од проширења Европске уније нема ништа – док се сама ЕУ не реформише. Та јасна порука чула се отада неколико пута и од самог председника Емануела Макрона.
Изабран као либерална нада и брана од евроскептичног Националног савеза (до 2018. Национални фронт, прим.ур), Макрон је од уласка у Јелисејску палату ставио на лед проширење ЕУ на шест држава Западног Балкана. То добро знају у Скопљу и Тирани, јер је Макрон у јесен 2019. био блокирао почетак преговора са Бриселом, упркос зеленом светлу Европске комисије.
„Наравно да му за вратом седи десно-популистичка опозиција која не жели више досељеника у Француској, те ионако брбља против ЕУ. Али, због тога сигурно не би требало поткопавати заједничку политику ЕУ“, писало је тада у коментару Бернда Ригерта, дописника DW из Брисела.
Французи слабо маре за Балкан
Од претпоставке да Макрон минира проширење ЕУ зарад политичких поена код куће полази и опсежна анализа Фондације за отворено друштво објављена у уторак (2. фебруар).
„Макронова администрација је јако обазрива“, каже за DW Срђан Цвијић, један од аутора истраживања. „Мислим да они суштински нису против проширења на Западни Балкан, али се плаше последица ако би постојала перцепција да су то подржали.“
https://twitter.com/srdjancvijic/status/1356504706550538240
На први поглед делује да су Макронови стратези у праву – проширење је међу Французима непопуларно као мало где на континенту. У испитивању које су спровели Цвијић и колеге, чак 59 одсто Француза је изјавило да би пријем Западног Балкана био лош, док само 22 одсто каже да је добар.
Слично изгледа и када се питање постави за појединачне земље. Док би огромна већина Француза поздравила пријем Норвешке (81%) или Исланда (75%), то у случају других земаља подржава танка мањина: од Црне Горе (27%), Украјине (26%), Северне Македоније (25%), Србије (22%), БиХ (20%), Албаније (20%), Косова (15%) до Турске (12%).
Међутим, ствар се мења када питате Французе колико би проширење ЕУ утицало на њихове животе. Чак тридесет одсто мисли да би пријем Турске „много утицао“ на њихове животе, док за Западни Балкан то каже тек осам одсто испитаника. Више људи мисли и да би пријем Турске „донекле“ утицао на њихове животе (23%) у односу на пријем балканских земаља (20%).
Истраживачи су налазе проверили и кроз дубинске разговоре у фокус-групама. Закључују да највећи број Француза не придаје значаја питању проширења на Западни Балкан, као и да о томе немају чврсте, непоколебљиве ставове. „Мало је вероватно да би то питање јако утицало на понашање гласача“, пишу аутори.
Интуиција и површна истраживања
У једном тексту агенције Блумберг (новембар 2019) сугерише се да се сценарио за Макронове европске маневре – од захтева за реформом ЕУ, мањом зависношћу од НАТО, па до противљења проширењу – не ствара у Јелисејској палати, него га пишу стратези „Републике у покрету“. Тај Макронов покрет у сталној је кампањи и потрази за популарним потезима свог шефа.
„Моја хипотеза је да Французи никада нису радили право истраживање јавног мњења за питање Западног Балкана, већ да су се ослањали на интуицију и на површна истраживања где се људи само питају да ли су за проширење“, каже о томе Цвијић. „Балкан им није од претераног стратешког значаја, па су одлучили да је мање рискантно да блокирају причу.“
Како су нашли аутори студије, само 22 одсто јавног мњења има чврст негативан став о проширењу ЕУ на Србију и суседне земље. Међу њима већина ионако не мисли добро о Европској унији.
„Противљење проширењу је манифестација противљења Француза Европској унији, онако како је они доживљавају. Дакле, нема посебних предрасуда према земаљама Западног Балкана“, објашњава Цвијић.
Дуга историја скепсе према проширењу
Макрон није усамљен у гурању проширења ЕУ под тепих. У априлу 2019, уочи избора за Европски парламент, у телевизијској дебати кандидата за посланике једно од питања је гласило: „Да ли Србију треба примити у ЕУ до 2025. године?“ Од дванаест кандидата, само двоје је рекло „Да“, један је био уздржан, а остали су рекли „Не“.
https://twitter.com/JaSamDzordz/status/1114082336021319680
Тема има дугу историју у политичком Паризу. Још је Жак Ширак као председник приволео грађане да гласају за Европски устав 2005. године обећавши им промену француског Устава – тако да грађани на референдуму морају да потврде пријем сваке нове чланице ЕУ. Тада се гласно говорило да би Турска могла да постане чланица, према чему су Французи увек гајили отпор.
Устав је касније измењен, али је праг за пријем нових чланица и даље висок. Уместо референдума, оне се могу примити и ако дводомни парламент изнађе тропетинску већину. Из сталног опреза пред неке следеће изборе, Макрон, међутим, не заговара проширење.
„Французи јесу на неки начин спустили рампу. Али, ако би обратили пажњу на егзактне податке, можда би ревидирали став“, каже Цвијић, уз прогнозу да би то могло да се деси после избора за Европски парламент 2024. године. „Да је Француска на позицијама Берлина, да форсира проширење ЕУ, онда би све имало друкчији исход“, закључује наш саговорник.
Макрона пак идуће године чекају неизвесни избори на којима јури свој други мандат. Било би чудо све осим да у другом кругу опет мора да се суочи са шефицом Националног савеза Марин Лепен. Према анкетама које преноси магазин Политико, тренутно Лепен у јавном мњењу има тесну предност (26%) у односу на председника (24%).
Аутор: Немања Рујевић
(Извор: DW)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: