Блиски исток на ивици: Рат који може променити светски поредак
1 min read
Ескалација сукоба између Ирана, Сједињених Америчких Држава и Израела након убиства ајатолаха Алија Хамнеија представља један од најдраматичнијих геополитичких тренутака у последњих неколико деценија. Док се на терену размјењују ракетни удари, а регион Персијског залива улази у стање високе приправности, у дипломатским круговима све чешће се поставља питање да ли је ријеч о ограниченом војном сукобу или о почетку ширег регионалног, па и глобалног конфликта.
У Техерану се дешавања доживљавају као покушај рушења државног поретка. Убиство врховног вође није представљено само као војни чин већ као напад на сам темељ Исламске Републике. Проглашење џихада и симболично подизање „црвене заставе освете“ тумачи се као порука да одговор неће бити ни ограничен ни краткотрајан. Ирански званичници инсистирају на томе да је рат наметнут споља и да се земља брани од „агресије без преседана“, док истовремено настоје да очувају унутрашњу стабилност и покажу да систем функционише и након губитка највишег ауторитета.
Израел, са друге стране, акцију представља као дуго припреману стратегију неутрализације, како наводи, главног архитекте регионалне мреже оружаних група усмерених против израелске државе. У Тел Авиву се сукоб тумачи као историјска прилика да се ослаби „иранска осовина“ и трајно смањи капацитет Техерана за пројекцију силе. Израелски званичници поручују да се ради о превентивној одбрани и да ће операције бити настављене све док, како кажу, претња не буде уклоњена.
Сједињене Америчке Државе нашле су се у позицији кључног актера чије одлуке могу одредити даљи ток кризе. Потврђени губици америчких војника у региону, као и супротстављене тврдње о размерама штете, показују да конфликт више није посредан, већ директан. Предсједник Доналд Трамп најавио је да ће операције трајати „колико буде потребно“, али је истовремено оставио простор за могућност дипломатског рјешења. У Вашингтону се, међутим, већ отварају питања дугорочних последица – од стабилности савезника у Персијском заливу до унутрашњих политичких тензија уочи предстојећих избора.
Посебну тежину носи могућност затварања Ормуског мореуза, једне од најважнијих свјетских енергетских рута. Свако трајније ремећење пловидбе могло би изазвати глобалне економске потресе, раст цијена енергената и нови талас инфлације. Већ сада се осјећају поремећаји у авио-саобраћају и трговини, што додатно појачава нервозу на тржиштима.
Русија и Кина оштро су осудиле убиство иранског лидера, оцјењујући га као кршење међународног права, док НАТО појачава приправност својих снага у Европи. Европска унија позива на деескалацију, али остаје без јасних инструмената утицаја. Регионалне државе Персијског залива налазе се у незавидној позицији – формално савезници САД, али истовремено свјесне да би могле постати поприште директних удара.
Најопаснији сценарио подразумева даљу ескалацију у поморском простору и ширење рата на Либан, Сирију или Ирак, чиме би се сукоб претворио у вишестрани регионални рат. Мање драматичан, али и даље ризичан исход био би ограничени рат исцрпљивања, са периодичним ударима и без формалне објаве ширег конфликта. Трећа могућност, коју дипломате још увијек не искључују, јесте контролисана деескалација након иницијалне демонстрације силе, уз посредовање великих сила.
I sad kao nisu Rusi i Kinezi znali da ce Iran bit napadnut? Amerika je najveci siledzija na svijetu ali da se ne lazemo, niko ali niko niti je mocan vojno a jos manje hrabar kao oni. Niko! Reakcija Rusije i Kine na unistavanje saveznika je neka diplomatska izjava i zabrinutost a reakcija Amerike za svoje saveznike je momentalni napad i pomoc u oruzju. Zao mi je sto je tako ali je to jedina istina.
A UN,čemu one služe ? Izgleda da je tim karijernim „diplomatima“ osnovna djelatnost banketi,odlazak u Metropoliten muzej i uživanje u pozorišnim predstavama na Brodveju ! Stvarno,čemu oni služe ?