Блицкриг доживео фијаско: Највећа стратешка победе Русије коју одлично види и Запад
фото: Алексей Сухоруков/Спутњик
Када је 7. марта вредност рубље пала за 40 одсто, на 139 рубаља за један амерички долар, нико није веровао да је могуће да се руска валута опорави и одбрани од напада. Сви на Западу предвиђали су хиперинфлацију у Русији и скори крах монете, сличан (а можда и још гори) оном који је доживела 1998.
Опоравак рубље – стратешка победа Русије
Међутим, економски блицкриг Запада није успео, између осталог и захваљујући брзом и драматичном опоравку рубље – до краја марта вредност рубље вратила се на ниво од пре почетка специјалне операције. Успех који је постигнут одбраном рубље један је од најзначајнијих стратешких успеха Русије у њеном сукобу са Западом и то из два разлога, сматра консултант Бранко Павловић.
„Смањује се одливање девиза и друго, враћање и чак јачање рубље на позиције од пре избијања сукоба делује смирујуће на инфлацију. Будући да је у Русији инфлација велики проблем, а да није дошло до смиривања рубље, инфлација би се потпуно отела контроли“, објашњава Павловић.
Висока инфлација, или чак хиперинфлација, нагризла би животни стандард најширих слојева друштва, који су уједно и најсиромашнији. Када се улази у један тако опсежан сукоб као што је тренутни сукоб Русије и Запада, који је, како наглашава, историјских, епохалних размера, управо су ти слојеви важни за одржање политичке чврстине земље.
„Без унутрашње хомогенизације руских грађана, не само на националном осећају и поносу да не дају своју државу и да подржавају своје руководство, него и на нивоу социјалне правде и социјалне издржљивости, враћање рубље на боље позиције делује смирујуће на инфлацију, а тиме се посредно, у већој мери штити животни стандард највећег броја људи. То и заштита девизних резерви су два стратешки важна циља која су постигнута“, каже Павловић.
Русија је низом административних мера успела да одбрани рубљу од напада. Прво је 28. фебруара повећала каматну стопу на 20 одсто, чиме је створила подстицај да сваки грађанин Русије пре пожели да рубље уштеди, него да за њих купи страну валуту. Затим је уведена обавеза да се 80 одсто прихода која компаније остваре у иностранству претворе у рубље, што је створило додатну тражњу за руском валутом. Такође је издат указ којим се забрањује продаја хартија од вредности које се налазе у рукама странаца, чиме је влада подржала тржиште деоницама и обвезницама и задржала новац у земљи.
Такође, грађанима је ограничен трансфер новца у иностранство. Првобитно, сви трансфери били су суспендовани. касније је ова мера ублажена тако што је конверзија рубље у неку другу валуту ограничена на 10 000 долара до краја године.
Raniji pokušaji dedolarizacije odneli su glavu i Sadamu Huseinu i Moameru Gadafiju. Prvi je počeo da sklapa ugovore o prodaji iračke nafte sa naplatom u evrima, a drugi je hteo da uvede afrički dinar sa zlatnom podlogom.
Osnovna i ujedno najskuplja greška SSSR-a za vreme Hladnog rata bila je u tome što uglavnom sam parira SAD-u. Kad se dodaju saveznici jedne i druge strane slika je još nepovoljnija. Uglavnom u vreme svoje najveće ekonomske moći SSSR je imao BDP u visini od 40 posto u odnosu na američki. Zaključak Rusija ne sme sama da se odupire moći SAD i Zapada.
Zato jeste važno što unipolarni svet treba da bude zamenjen multipolarnim svetom u kom je jedan od centara Rusija, ali naravno nije jedina i nije usamljena u tom svetu.
SAD i EU/NATO saveznici su olako shvatili protivnika današnju Rusku Federaciju. Prevladao je strah da će definitivno izgubiti svoj uniplarni svet te zato prave grešku za greškom. A te greške samo će povećati broj zemalja koje će medjusobno trgoviti sve manje i manje u dolarima, pa i sve manje u Evrima.
Не мрзите народ бивше Украјине због овога, то вам је велики Монтенегро. Наредио Зеленовски, извршио Вељовски, похвалио Шуковски, смишљено у оној септичкој јами преко Ла-Манша.