Блажо Давидовић: Мајко наша Црна Горо
Пише: Блажо Давидовић
Држава која у својој химни говори о поштењу није нормална држава. Наиме, у својој суштини, држава представља непоштење и силу. Црногорска химна је необична јер се говори о синовима, не и о кћеркама, и то о синовима стијења. Можете ли то замислити: велику стијену, неку огромну камену громаду, која виси изнад стравичног кланца, и мене како грлим ту стијену тепајући јој ”Мајко, о мајко моја”? Љубав према Црној Гори кулминира реченицом ”Мајко наша Црна Горо“.
Међутим, пјева се и о зори, што је очити доказ да је држава у мраку.
Није Црна Гора мајка, не вријеђајмо мајке. Није ни маћеха, не понижавајмо маћехе. Црна Гора је Кум. То је њена родбинска одредница.
И кад група мајки са троје и више дјеце осамнаест дана протестира на сред главног града, онда то није, опростит ћете, партијско питање, није ни смицалица опозиције, то је страшна, фантастична, монументална, антологијска, срамотна, подла, пакосна и прљава некултура, болна и фатална.
Не обратити се мајкама, то је удар на срце и мозак, на тај јадни црногорски образ. А само замишљам то, знате, да набубрим, па се знојим, расту ми сисе и стопала, запушем се и једва ходам, сви ме гледају као ванземаљца, па ми се повраћа, мука велика, гађење и потпуна деформација. Онда ипак легнем, раширим ноге и родим. Да умрем од болова. Па одгојим. Па опет ја набубрим, запушем се, деформирам и опет родим. И одгојим. Па опет. И још једном.
Па са четверо дјеце молим некога да ми у име Државе појасни зашто су ми смањили социјалну накнаду, а њих нема, јер нема поштења, а нема ни зоре, чудно јер, ето, има мајки.
Као да су од стијења. Упорне, тврде.
Али, не доћи међу њих, не казати себи, па то су даме, госпође, жене, мајке, еј, мајке су то, дајте да се испричамо и ријешимо ту бедастоћу, то је резултат потпуног лудила случајне државе.
И њеног непоштења. И зато овдје, на овим просторима, нема ни квалитетног хумора. Зато што, на примјер, Тхе боокс оф књиге, не схваћају да је ово тоталитарна бљувотина, диктатура и неокапиталистичка пљачка, и да се са тиме не може зајебавати. Нема ту смијеха. Сатире. Разумијете ? Не можеш бити мало храбар, па онда узети паре од Електропривреде и снимати луцидни спот, а ја у мраку, искључили ми струју коју нисам ни потрошио ? Пратите ме ? Ситуација, дакле, не захтијева да се пресавитимо од смијеха, није ово виц, него фатална судбина.
Није све спрдња.
Пичка ли вам материна.
Једна једина жена, једна једина, пазите, једна, једина мајка четверо дјеце да преноћи на улици тражећи своја права, ја бих се забринуо и замислио и постидио. Мајке нису битне, пичка ли вам материна, нису битне јер су Кумови најбитнији.
(Извор: Фејсбук)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ujkane …
Nešto ti se pobrkalo, jadi te znali!
Ne brini, ne paniči, kukavče!
Bolje ti je da se pomoliš sv. Šimunu i svijem „zalivskim svecima “ u srpsku Boku, da se Bogu pomoliš da baš na mene trefiš, ako zere sreće imaš!!!
Ja sam ti beno jedna, srpski oficir, ka’ šta su mi bili otac i đede, iz ozrinićke vojne aristokratije, ujkane!
Nijesam ti ja tranjavo isprdka tisućljetne historije beščašća, no sam srpski oficir koji poštuje ratno pravo i Ženevske konvencije!
Pa kad čuješ e sam obružan krenuo bačaj tandžaru u trnje usranko, da ako me preživiš, kako imamo dva računa stara da izmirimo, pa da onda živimo ka’ ljudi! … Svejedno što ti nijesi!
Bježi Đikane-bježi zavičaju-preo Bebelog brda…tamo te zovu Barišići,Stepinci,Miloši,Luburići i ostali POTOMCI OPIJENI SLAVOM PRDAKA IZ BLAJBURGA…-koji nekad(1943)-pjevahu-prijteći iz Konavala..“TU MORAMO JEDNOM ORUŽANI POĆ (BOKU)…“Kako mi se čini-ti si Đikane sve bliži tom vremenu-NAREDAN..? Al ne zaboravi-na koje si planove-te vaše 1943.godine ne bijaše-jer vas u tome sprijčiše četnici ZUBAČKI I GRBALJSKI-KOJI U TOME IMAĐAHU PODRŠKU FAŠISTIČKIH OKUPATORA-KAD SE SPASILA BOKA -OD POKOLJA!!! DA,DA… NO TAKO I NIKAKO DRUGOJAČIJE-Đikanu od đikana…!!!! “ ONAMO,NAMO…DA VIDITE BOKU -ZALJEV HRVACKIH SVETACA…SVETOGA MI ŠIMUNA“?“
Svakako, “ Onamo, namo „!
Kako zato postoje svi razlozi, još i onaj jedan :
“ ONAMO, NAMO … DA VIĐU PRIZREN!
TA TO JE MOJE – DOMA ĆU DOĆ!
STARINA MILA TAMO ME ZOVE,
TU MORAM JEDNOM ORUŽAN POĆ’!“
Kako mi se čini da se bliži to vrjeme!
Кад смо већ код химне…Питам се зашто сви заговорници црногорске идеје, државе, нације (па и цркве) не изгласаше за химну „Онамо, намо“ или „Убавој нам Црној Гори“ из времена Књажевине/Краљевине Црне Горе (Србија је, рецимо, вратила химну „Боже правде“, Хрватска никад није одустала од „Лијепе наше“ – једина је од свих југословенских република званично имала ту своју химну, која се се обично изводила после „Хеј Словени“, а коју јој је Устав СФРЈ гарантовао, као и свим другим републикама). Исто се питам и за заставу. Или је у питању нешто друго: историја почиње од Њих…….
jesam Crnogorac a himnu ne priznajem. ..majko naša MonteNarkoExport. nema Crne Gore . ..u AD nam se sve pretvorilo..
Crna Gora je nama Srbima iz te iste Crne Gore, ona je nama jedina majka, kako nam je jedini i pravi otac “ svekoliko milo srpstvo“!
Kao svako dijete, jednom više volimo Majku, drugi put Oca, pa sve tako! … Đeca ko đeca! Razmažena i od Majke, i od Oca, srpska đeca, Srbi iz Crne Gore, Crnogorci!
… Još i to stijenje, koje je nama njiva naša bliže Nebu!
Duša nam tvrda kao kamen, srce nam meko kao jutarnja sumaglica nad Lovćenom … Pa što koga od nas strefi! Kako niko ne zna, ni mi sami ne znamo, kad smo kameni, a kad ono meki i duševni, jadi nas naši znali!
… Srbe iz Crne Gore, Crnogorce!!!
Први дио и није нешто, али је завршница права