БЛАГО НАМА: После говедине, стиже нам и пилетина из епрувете!

Уместо стварања великог комада меса груписањем малих влакана крављег мишића, Грефен ће покушати да произведе парче пилетине на основу само једне ћелије.

Две година након што су научници у лабораторији произвели прво вештачко говеђе месо, тим истраживача у Израелу почео је да ради на производњи прве пилетине из епрувете.

Тим стручњака, предвођен професором Амитом Гефетом са Универзитета у Тел Авиву, добио је задатак да изради студију изводљивости о производњи вештачког пилећег меса, коју финансира Фондација за модерну пољопривреду, непрофитна организација која се нада да ће месо из епрувете једног дана заменити узгој животиња за клање.

Ко-оснивач фондације Шир Фридман изјавио је да очекују да до краја године дођу до „рецепта за производњу меса на основу матичних пилећих ћелија“.

Израески научници наводе да ће њихов задатак бити тежи од рада на производњи првог вештачког хамбургера, плод петогодишњег истраживања холандског Универзитета у Мастрихту уз финансијску помоћ ко-оснивача Гугла, Сергеја Брина.

Уместо стварања великог комада меса груписањем малих влакана крављег мишића, Грефен ће покушати да произведе парче пилетине на основу само једне ћелије.

Израелски научник, један од водећих светских стручњака из области инжењеринга ткива, рекао је да је план да се узгоје пилеће ћелије које би се саме делиле и множиле.

Очекује се да се потражња меса удвостручи до 2050. године, када светско становништво буде прешло бројку од девет милијарди.

Поборници меса из епрувете тврде да је то једини начин да се задовољи толика потражња, а да се уједно заштити природна околина.

Вештачко месо не захтева гајење животиња у претрпаним индустријским фармама нити њихово клање, а постоји и значајан еколошки фактор, будући да се верује да би месо произведено у лабораторији могло да смањи емисију гасова који у атмосфери стварају ефекат стаклене баште, као и потрошњу воде.

Такво месо производи се у стерилном, контролисаном окружењу из ћелија узетих из живих животиња. Те ћелије се затим инкубирају у серуму који садржи аминокиселине и неорганске соли и подстиче метаболизам и раст ћелија.

„Није далека будућност када ћемо се сећати како смо узгајали краве и пилиће, улажући огромне напоре да добијемо тек мали комад меса“, казао је Фридмен, преноси Ројтерс.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: