• Насловна
• Политика
• Топ 0

Бјежање од одговора: Зашто Ђукановић неће пред Анкетни одбор

4 седмице ‎ ИН4С

Мило Ђукановић, фото: Н1

Одлука Мила Ђукановића да се не појави пред Анкетним одбором Скупштине Црне Горе представља више од једног протоколарног одбијања. Она је, у суштини, политичка порука – али и симптом дугогодишњег односа бившег режима према институцијама и јавности.

Бивши предсједник и дугогодишњи носилац власти саопштио је да нема намјеру да се одазове позиву, уз образложење да је све што је имао да каже већ раније саопштавао и да не жели да учествује у, како тврди, партијским препуцавањима унутар Анкетног одбора.

Међутим, у политици – а посебно у демократским системима – није ствар у томе шта неко мисли о политичким противницима, већ у томе да ли је спреман да одговори на питања јавности.

Одговорност није ствар избора

Анкетни одбор није политичка трибина, већ институционални механизам парламентарне контроле. Његов смисао није да неко „води кампању“, већ да се, макар са временске дистанце, расвијетле догађаји који су годинама оптерећивали црногорско друштво.

А управо у периоду у којем је Ђукановић био на власти – што као премијер, што као предсједник – десили су се неки од најконтроверзнијих политичких и безбједносних догађаја у новијој историји државе. Због тога је његово појављивање пред Одбором било не само политички очекивано, већ и морално неопходно.

Посланик Јован Вучуровић управо је на то указао, оцјењујући да је Ђукановић избјегао суочавање са посланицима и да је као дугогодишњи носилац власти имао обавезу да одговори на питања о одлукама и догађајима из периода док је управљао државом.

Стари модел политичке недодирљивости

Проблем није само у недоласку. Проблем је у политичком обрасцу који он открива.

Деценијама је у Црној Гори постојао систем у којем је власт била практично недодирљива, а институције често сведене на формалност. У таквом систему одговорност није била правило, већ изузетак.

Зато је данас, у новим политичким околностима, посебно важно да се управо тај модел промијени. А то није могуће ако они који су били на врху власти одбијају да се суоче са питањима парламента.

Одбијање да се појави пред Одбором зато оставља утисак да се стара политичка логика и даље брани – логика у којој бивши владар сматра да није дужан да било коме полаже рачуне.

Суочавање са прошлошћу – тест за демократију

Црна Гора не може градити стабилну демократску будућност без отвореног разговора о својој политичкој прошлости. Управо зато су парламентарне истраге и анкетни одбори важни – не као средство реваншизма, већ као механизам институционалног памћења.

Избјегавање тог процеса не помаже никоме.

Зато би долазак на Анкетни одбор био прилика да се многе дилеме коначно разјасне. Одлука да се та прилика одбије шаље супротну поруку.

А у политици, понекад и само одсуство са једне столице говори више од сваког одговора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: