Бјелопавлићи и 610 година првог писаног помена племена (6): Војвода Радослав Браниславов (Раслав Бубин) и Иван бег Црнојевић
Миљан Станишић,; фото: Српска 24
Пише: Миљан Станишић
У претходном наставку фељтона навели смо да је Радослав Браниславов (Раслав Бубин) био старјешина једног од четири џемата у Бјелопавлићима. Он је био праунук Бијелог Павла. Радослав је једно вријеме живио у Мартинићима, гдје је његов отац дошао из Сретње.
Одатле је послије извјесног времена прешао да живи у Вражегрмцима у мјесту Калина Главица. Са њим је пошао и његов отац Бранислав (Буба) који је био унук Бијелог Павла. Помиње се да је Радослав био ожењен кћерком Иван бега Црнојевића. У народу је урезано вјековима дубоко сјећање како је Бранислав (Буба) страдао и то под необичним околностима.
Наиме, приликом издига на планину Тополово њиховом коњу се заглавила копита у једном каменом процјепу у мјесту Јовановићи. Када је већ остарјели Бранислав (Буба) успио да му извуче ногу из каменог процјепа и намјести му олабављену потковицу, коњ га је тада ударио свом силином у чело па је на мјесту остао мртав. Сахрањен је испод брда Градац Јовановића (код садашње сеоске цркве). До недавно на његовом гробу била је на каменој плочи уклесана фугура у облику потковице, као симбол његовог страдања. Та камена плоча сада се налази узидана у црквеној огради при улазном дијелу цркве.
Иван Црнојевић, таст Радославов (Раславов), прогласио је свога зета војводом и дао му да управља својим великим посједом у Добром Пољу. О томе постоји „с кољена на кољено“ преношена прича како је Раслава преварио побратим, што је њему и његовој бројној породици дошло главе. Радослав (Раслав) је имао побратима Соколовића, који је био бег из Босне, а често је код њега боравио када је долазио из Босне или се тамо враћао. При једном таквом боравку код побратима Раслава, Соколовић је у присуству више лица затражио да му од тог великог посједа поклони парче земље, колико волујска кожа може да покрије. Раслав не сумњајући у рђаве намјере свог побратима, пристаде на то. Бег Соколовић, смисливши подли план преваре, набави волујску кожу и окроји је у минијатурној опути и њом опаше Добро Поље. Како је задата ријеч била светиња, Раслав обећање испуни и бегу предаде пространо Добро Поље.
Када је Иван Црнојевић сазнао шта је његов зет урадио, пошаље војнике да побију њега и његову породицу. Када су дошли на Слап на Зети наиђу на једног Госаљића и затраже да им покаже пут до Калине Главице. Он им исприча да ради код Раслава на посједу Добро Поље и поведе их до одредишта. Ту су војници Иван бега убили Раслава и 23 члана његовог домаћинства (тада се живјело у великим кућним заједницама).
Случајно је спашен један Раславов унук, кога је тетка непосредно прије овог догађаја била повела извјесно вријеме код себе. Једино нијесу убили Раславову снаху, која је била у поодмаклој трудноћи. Али, да би испоштовали наређење и у „врага не оставили трага“, то су се војници досјетили да јединој преживјелој Раславовој снахи униште још нерођено дијете, тако што су јој ставили даску на стомак и сви војници су преко ње прешли. Тиме су мислили да ће уништити дијете у мајчиној утроби. Она је све те муке издржала и послије њиховог одласка напустила је поприште крвавога пира. Сломљена срца вратила се на Сретњу код најближих, који јој пружише сву пажњу. Убрзо је родила здраво мушко дијете, којему су дали име Станиша.
Наш народ је знао да уљепша легенде, и да помиње бега Соколовића из Босне. Но ће прије бити братство са Ахмедом Дукађинцом. Између Љеша и Скадра, налази се мјесто, са старим мостом, подигнутим у вријеме владавине Јелене Анжујске. И тај мост шиптари зову погрдно Шкијски мост. Мјесто се зове Буба. Могуће је да се војвода Раслав населио у Вржегрмце касније са осталом дружином из четири џемата. Постоји могућност да су му посједи били у Буби, и да је Раслав од Бубе мјеста, а не Бубе оца. А могуће је да је и мјесто добило име по неком Буби. Од рођења Бјелог Павла до Раслава има сигурно око 150 година, па му је Павле био чукунђед или наврдеда. По најновијимо анализи гена из yfull Бубићи и Митровићи имају заједничког претка прије 650 година. Дакле око 1370те.
U knjizi Wilkinsona se pominje susret njegov s popisom Ivanom Knezovićem u Ostrogu. To je bilo neđe 1844 godine. On je mu kazao da 12 koljeno od Pali Bardhija. Ako je jedno koljeno u prosjeku 25 godina to znači daje Pavle živio prije 25 x 12 = 300godina odnosno oko 1544 ili bolje računajući popove godine oko 1500 godine.
Још једном, браво Миљане!
Занимљиво је преплитање мотива волујска кожа и превара са њом! На тај начин је Пивски Бранило добио имања у Пиви. Од њега су пивски Браниловићи и Руђићи-највећи дио Пивљана. Историјски, такође, преклапа се вријеме када се дешавају догађања а ту је и Иван бег Црнојевић од кога су, по једној верзији (за коју не вјерујем да је тачна), пивски Браниловићи и Руђићи. За Бранила неки аутори кажу да се презивао Лужница (или, Лугоња), а овдје видимо да се помињу Лужани, старо српско племе.
dome miljane …kuca gori a ti srpskom svetu ceses bradu ….