ИН4С

ИН4С портал

Битка за будућност наших новчаника већ је почела

1 min read
Виртуелни новац као што је „биткоин“ постоји већ дуже вријеме. Али откако је „Фејсбук“ најавио да ће створити своју крипто-валуту, нервоза је постала свеопшта. С правом, сматра уредник економске редакције Дојче велеа, Хенрик Беме.
Bitkoin

Најпознатија криптовалута Биткоин

Виртуелни новац као што је „биткоин“ постоји већ дуже вријеме. Али откако је „Фејсбук“ најавио да ће створити своју крипто-валуту, нервоза је постала свеопшта. С правом, сматра уредник економске редакције Дојче велеа, Хенрик Беме.

Таксисти у читавом свијету узнемирени су јер им посао угрожавају службе за превоз као што је „Убер“. Судови још увијек пресуђују у корист старог модела превоза, а против „Убера“ – али колико дуго ће то још да траје?

Хотели се жале на смањење броја гостију, јер људи све више користе „Аирбнб“. И у том случају судови пресуђују против новог конкурента са интернета, јер је тај пословни модел у ствари пренамена ионако оскудног стамбеног простора.

Телекомуникационим концернима смањује се профит, јер је телефонирање чак и на други континент апликацијама Вотсап или Вајбер практично бесплатно. Телевизије чекају црни дани, јер се све више људи окреће „Нетфликсу“. Малопродаја трпи, јер је ипак много лакше једним кликом код Амазона и сличних обавити куповину…

Амазон

На све стране, и то голим оком, може се видјети на шта се мисли кад се каже да дигитализација не само да мијења нашу свакодневницу, већ и комплетне привредне гране. Чини се да је тај процес незаустављив, да је немогуће окренути точак историје уназад.

Управо се спрема револуција у још једном сектору: у финансијама. Такозване крипто-валуте већ пуне насловне стране, углавном негативно. Најпознатије такво виртуалне платежно средство, биткоин, привукло је пажњу невиђеним осцилацијама вриједности.

Као што се зна, када је ријеч о новцу, свако пријатељство престаје. Зато они који контролишу његове токове – а то су људи који још увијек углавном долазе из аналогног свијета – више него скептично гледају на свијет дигиталних новчаница, још откако су се појавиле.

У ствари, за сада се променило мало, или готово ништа. Али то се управо сада мијења. Прије неког времена, интернет гигант „Фејсбук“ најавио је да планира сопствену дигиталну валуту либру.

Фејсбукова криптовалута Либра

Када је ријеч о либри, циљ „Фејсбука“ наравно ,,није сопствена добит“, већ да за 1,7 милијарди људи који немају приступ новчаним услугама тај приступ омогући. Дакле, и ту је реч о чистом ,,алтруизму“, о ,,љубави према ближњем свом“.

Наравно, није баш раширено увјерење да су Закербергу и његовима на уму само доброчинства. Зашто су иначе и „Ибеј“, „Пејпал“, „Мастеркард“ и „Виза“ унапријед саопштили да „Фејсбук“ не може да рачуна на њихову сарадњу? Зашто је посебан одбор америчког Конгреса протекле недеље Закерберга читавих шест сати решетао питањима?

С друге стране, чак ни шеф највеће банке на свијету, Џејми Димон из „Џи-Пи Морган Чејса“, није звучао увјерљиво када је изјавио да либра „нема никакву будућност“. Шта је то? Пјевање у мрачној шуми да би се отерао сопствених страх?

Страхује се да би концерн са толиком снагом на тржишту као што је „Фејсбук“, са своје 2,4 милијарде корисника (дакле муштерија или купаца), могао да поремети стабилност тржишта новца.

Ми обични смртници новац сматрамо апсолутном вриједношћу. Али то није тако. И новцу вриједност зависи од понуде и потражње. Могуће је дакле чак и поткопати улогу долара као главне свјетске валуте.

Долари (илустрација)

То би имало драматичне последице за политику Сједињених Држава. И то директно, јер с правом се наводи да САД имају огромне дугове, али су код њих и машине које штампају долар. Али и индиректно, јер се тим доларима пријатељи САД награђују, а непријатељски режими и диктатори кажњавају санкцијама. Све то можда више неће моћи да функционише.

<

Било да је ријеч о прању новца криминалаца или финансирању терориста, већ сада је тешко надзирати путеве новца. А кад то више уопште не буде могуће, онда би све заиста могло да се отме свакој контроли.

Поставља се питање да ли ће државе изгубити монопол над новцем!

И тако долазимо до питања свих питања: да ли ће, након таксиста и власника хотела, и државе изгубити монопол над новацем? Да ли ће то бити посао приватних компанија као што је „Фејсбук“? Или власника рачунара који широм свијета стварају биткоин?

Битка за будућност наших новчаника већ је почела…

Извор: ртс

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *