ИН4С

ИН4С портал

Бирјуков: Црногорске санкције Русији треба да забрину вас, а не нас

1 min read
Бирјуков је у интервјуу комнетарисао аферу "државни удар", непријатељство црногорских власти према Русији, политику Владе Србије и одговорио на оптужбе које је на рачун његове делегације изрекла Јелена Милић, из београдског Центра за евроатлантске студије.

„Црногорске санкције Русији треба да брину ваше грађане, а не нас, које уз сво поштовање према вашој земљи нисмо их ни осетили. Санкције су већ нанеле штету интересима ваше економије“, изјавио је у ексклузивном интервјуу за News Front Фјодор Бирјуков, руководилац Информативне службе и члан президијума Политичког савета Партије Родина. Делегација Родине, политичке огранизације чији је оснивач потпреседник Руске владе Дмитриј Рогозин боравила је прошле недеље у Црној Гори, у посети њиховим партнерима из Демократског фронта.

Бирјуков је у интервјуу комнетарисао аферу „државни удар“, непријатељство црногорских власти према Русији, политику Владе Србије и одговорио на оптужбе које је на рачун његове делегације изрекла Јелена Милић, из београдског Центра за евроатлантске студије.

Како оцењујете тренутну политичку ситуацију у Црној Гори и судски прогон лидера Демократског фронта?

„По мом мишљењу судски процес у потпуности је подређен политичким интересима, посебно део који говори о наводном руском учешћу. Читава ова ујдурма сагласна је интересима њених наручилаца са Запада. Прво су званично оптужили Руску Федерацију, потом су оптужбе свели на поједине руске грађане. Мене све то подсећа на роман Франца Кафке.

Овај апсурдни процес у потпуности је лишен смисла. Наиме, Црна Гора и Русија веома су тесно економски и историјски повезане. Прилив руских туриста у Црну Гору је значајан, руски грађани су овде масовно куповали некретине и инвестирали у различите сфере бизниса. Искрено, не могу да поверујем да су црногорске политичке елите имале интерес да компромитују односе са Русијом. Пре сам склон да верујем да је ова јефтина политичка представа наручена на Западу од структура блиских НАТО пакту, са циљем да тако што је могуће лакше прогурају црногорско чланство у овој војној алијанси.

Током нашег боравка у Црној Гори осетили смо масовно незадовољство народа чланством у НАТО пакту, приметили смо у Подгорици и на приморју бројне анти НАТО графите. Евентуалне НАТО базе на овој територији верујем да би грађане Црне Горе подсетили на фашистичку окупацију у Другом светском рату. Уместо отвореног друштвеног дијалога и слободног народног референдума, ваше власти понудиле су ову јефтину представу о државном удару, коју као да је написао неки сценариста холивудских акционих филмова Б продукције.

Ми ипак примећујемо, да се црногорске власти упркос свему ипак не понашају према Русији отворено непријатељски као власти Украјине. Верујем да је непријатељство црногорске владе према Русији изнуђено спољним притисцима њихових западних газди“.

Да ли политичка санкција, приступања НАТО пакту противно вољи већине грађана и оптужбе да су Русија и опозициони ДФ организовали покушај преврата, трајно наштетила руско-црногорским односима?

„Велика штета је нанета, али ја желим да верујем не и непоправљива. Интереси и пријатељство наших народа много су постојанији од било које власти. Јасно нам је да политику садашње црногорске власти у великој мери дефинишу њихови НАТО налагодавци, који овом простору приступају као колонији. Власт је њихову игру прихватила и док је тако, то ће наносити констатну штету интересима народа Црне Горе.

Црногорске санкције Русији треба да брину ваше грађане, а не нас које уз сво поштовање према вашој земљи, нисмо их ни осетили. Санкције су већ нанеле штету интересима ваше економије. Уколико власти наставе да држе овакве политичке позиције те штете по црногорску економију ће се даље повећавати. Можда ће доћи до значајнијег смањења прилива туриста, престанка куповине некретинина и редукције других пословних операција које овде обављају грађани Руске Федерације“.

Ваша посета Црној Гори узбуркала је духове и међу НАТО лобистима у Србији. Тако је Јелена Милић директор бероградског Центра за евроатлантске студије изјавила да вашу посету види као притисак на судски процес који се води у Црној Гори. Да ли имате неки коментар тим поводом?

„Таква реторика ме подсећа на понашање бившег председника Европског парламента Мартина Шулца, који је 2015. године забранио мени и мојим сарадницима да у Европском паралменту одржимо конференцију за штампу, где смо боравили на позив наших пријатеља евро-посланика. Шулц је нашу конференцију забранио уз образложење да она може дестабилизовати рад парламента.

Логика госпође из Београда је слична Шулцовој. Не знам како ми то можемо вршити притисак на суд, када нисмо ни тражили да присуствујемо његовом заседању као посматрачи. Са друге стране не знам одакле некоме смелости да доводи у питање наше право да пратимо и коментаришемо судски процес у коме су оптужени руски грађани. Поновићу оно што сам рекао на јучерашњој конференцији. Русија не организује државне ударе, тиме се баве западне земље, у првом реду САД. Узмите само примере Арапског пролећа и преврата у Украјини.

Ми смо у Црну Гори дошли на основу споразума о сарадњи између Партије Родина и Демократске народне партије, закљученим 2016. године. Наше руководство са Миланом Кнежевићем је контакте успоставило годину дана раније. Ми смо овде разматрали много важних тема и судски процес могли смо чак и да не коментаришемо јавно, али то не би било коректно према нашим партнерима из Демократског фронта, који се суочавају са прогоном. Задовољни смо што смо у ово сложено време дошли да подржимо и искажемо солидарност са нашим црногорским пријатељима. Имајући у виду апсурдност оптужби које им се стављају на терет, надам се да ће оптужница убрзо пасти, а притисак на наше пријатеље престати“.

Како цењујете политику владе Србије према Руској Федерацији?

„Власти Србије понашају се много упркос једнаким притисцима из ЕУ и НАТО, неупоредиво флексибилније према Руској Федерације од Црногораца. Рекао бих да они много више воде рачуна о интересима сопствених грађана од власти Црне Горе.

Ценимо што се према притисцима да уведу санкције Русији понашају другачије од црногорске владе.

Историјски Срби и Руси су браћа, чак и више од тога. Српска култура и производи су веома популарни у Русији. Видео сам да је и у Србији слично. Односи обичних људи и позитивне међусобне емоције Срба према Русији снажан су фактор који свака озбиљна власт мора да узме у обзир и прихвати као коректив властите политике. Русија Србији предлаже економску и политичку сарадњу на паритетним основама, за разлику од Запада ми се не понашамо према балканским земљама као колонизатору. Од Србије поред пријатељског курса државне политике према Русији очекујемо и да задржи војну неутралност“.

Поред Демократске народне партије да ли Родина сарађује и са још неком политичком органозацијом на простору бивше Југославије?

„Додао бих да ми у Црној Гори имамо пријатељске односе и са Новом српском демократијом, док у Србији конкретну политичку сарадњу имамо са Дверима. Са свим патриотским снагама у Србији, које Русију виде као главног стратешког партнера, отоврени смо за за сарадњу“.

Како видите будућност српско-руских односа?

„Економске везе надам се да ће се постепено развијати у обостраном интересу и на њих никаквог утицаја не треба да има дневна политика. Духовне везе између наших народа су нераскидиве, они су издржали вековна искушења. Срби и Руси гаје много ближе међусобне односе, него са осталим словенским народима, што детерминише наша заједнична историја и православна вера. Уверен сам да ће међудржавни односи Русије и Србије одолети свим притисцима Запада. Верујем да би и евентуална промена политике ЕУ према Русији, што све гласније захтевају одређене земље чланице, позитивно утицала и на односе Русије и Србије“.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *