„Било једном на Јадрану“ нови роман Татјане Тање Јовановић

Мало је које књижевно остварење у последње вријеме побудило интересовање љубитеља писане ријечи у Црној Гори као што је то случај са романом „Било једном на Јадрану“, чији је аутор књижевница и новинарка Татјана Тања Јовановић. Поменути роман је до православног Божића у продаји уз дневни лист „Дан“, на свим киосцима у Црној Гори, за 4,99 евра.

Невен Милаковић, познати пјесник и књижевник,који је главни уредник романа, записао је да је Јовановићева потврдила да „посједује дар којим владају само ријетки који су кадри да служе…“

„Препустио сам се читању неопрезно, неприпремљен, незаштићен, рањив… и десило се. Шчепала ме још на првој страници она тако позната туга, она сјета која се попут фине, нераскидиве нити протеже од најранијег дјетињства обојеног неслућеном радошћу и наслућеним жалом, дјетињом раздраганошћу и старачким кајањем… То је та фина, танана мрежа, која се сама плете, без осмишљавања шаблона, без предумишљаја… То је тај дар којим владају само ријетки који су кадри да служе. Прихватајући ризик да ћу звучати стереотипно, рећи ћу да роман „Било једном на Јадрану” посједује магични магнетизам, тјера вас да читате, читате, читате жудно, халапљиво, страствено… све док не испијете сав нектар… А онда вас прожме задовољство што напокон нисте проћердали вријеме… Најтоплије га препоручујем“ – навео је Милаковић.

Роман је објављен у издању ИК „Јерусалум“ из Бара. Жири у саставу: Невен Милаковић, Веселин Џелетовић и Комнен Бећировић, изабрао је рукопис Татјане Јовановић као најбољи на конкурсу ове издавачке куће.

Ауторка је своје дјело посветила свима који су помогли да књига дође на свјетлост дана.

“Роман посвећујем и свима који ће читањем његових страница да му удахну живот“– забиљежила је Јовановићева.

Жана Живаљевић, новинарка и књижевница из Београда, која потписује лекторисање дјела, записала је своје импресије, поред осталог и на следећи начин:
„Савјетујем све љубитеље писане ријечи да овај роман, кад се појави, обавезно прочитају. Имаће рашта! Отвориће им се једна крајње необична и драматична животна прича, од уводне реченице до готово лирског епилога… Роман је за мене био филм, који сам нетремице одгледала читајући. Фино стилизовани и нијансирани ликови – од главног јунака или, боље рећи, јунака у множини, до ситуација које се нижу животним слиједом, по оној логици којом их сам живот доноси, пробраних историјских момената који плијене и чине га универзалним штивом, блиском свима, ма одакле били. Одлична, потресна прича, лишена стереотипа, живе атмосфере, логичког краја оставиће, вјерујем, читаоце без даха“ – забиљежила је Жана Живаљевић.

Сама ауторка, вјерује да би несвакидашње велико интересовање за њен роман могло допринијети да се оствари идеја о снимању филма. За „Барски портал“ она каже:

„Читаоцима се свиђа књига и многи имају утисак да је толико све сликовито и вјерно приказано да би било добро да се екранизује. С обзиром да се радња дешава једним дијелом и у Италији а већим дијелом на Црногорском приморју и Бару који је средиште радње, могло би се размислити о копродукцији са Италијом. И посебно што се историјске и знаменитости Црне Горе приказују на страном језику, кроз једну модерну причу, моје мишљење је да сви заједно треба да се потрудимо како би што више људи сазнало да се с врха Ловћена, преко Јадранског мора –  види Италија,  или да су многе знамените личности дио свог живота провеле на Црногорском приморју, али и то да Свету руку светог Јована Крститеља,који је крстио Господа нашег Исуса Христа( чије рођење сутра прославамо) налази баш у ћивоту светог Петра Цетињског који је био велики противник масонерије, илуминста и других тајних друштава које пошто пото желе да дођу до највећих хришћанских светиња, те  да можда и није случајно што су оне похрањене баш на Цетињу и баш у Црној гори која је толико пуна светиња да би се могла назвати Свјетлом гором, а она ипак постаје све црња, зато што се одриче свог истинског духа“.

Јовановићева каже да није нескромно ако каже да је роман занимљив чак и њој самој, која га је толико пута прочитала, па га, утолико прије и лично препоручује читаоцима, док га још има у продаји.“

У средишту романа је прича о младићу Луки, који се са пунољетством крсти, не говорећи породици и изучавајући житије светих планира да упише медицину,као његов имењак апостол Лука. Међутим, мијења планове, када тражећи документа за упис на факултет, налази документ о свом усвајању и сазнаје да је ванбрачно рођен из везе италајанског туристе и приморке, која је умрла на порођају. Одлази у Италију и улази у криминалне воде… Роман почиње Лукиним враћањем у Бар, након дуго година и заљубљивањем у најмлађу сесестру Анастасију коју упознаје у граду и коју не препознаје. И ту почиње драма…

Радња  романа се одвија у Бару. Кроз причу су описане легенде везане за Скочи ђевојку, Јелену Балшић која је у Бару устоличена, Светог  Јована Владимира и завјетни крсту који чувај породица Андровићи из Вељих Микулића.

И све то кроз дијалоге, због чега је и пуно предлога да се уради филм по роману.  Татјана се, вели, искрено нада другом издању.

Књижевница и новинарка

Татјана Тања Јовановић је награђивана књижевница, овјенчана „Печатом” ИК Унирекс за роман „Моја Сенка”. Њена пјесма за дјецу „Хороскоп” уврштена је у Антологију најбоље црногорске поезије за дјецу „Бисери на сунцу”.
Јовановићева је први роман „Смрт има два лица” објавила 2003. године, а након тога услиједиле су књиге: „Моја Сенка”, „Калеидоскоп” и „Пјесме за дјечију душу”. Радила је као новинар у „Побједи”, „Дану” и као сарадник руског часописа „Адриатика”. Живи, ради и ствара на релацији Подгорица – Врњачка Бања.

Захвалност жирију и издавачу

Татјана се захваљује члановима жирија који су на конкурсу ИК „Јерусалим“, директора Хаџи Драгише Шоћа (из Бара), међу 29 пристиглих радова изабрали њен рукопис и наградили га бесплатним штампањем, учинивши га тако доступним читаоцима широм Црне Горе. Издавач, како је „Барском порталу“ потврдио директор Шоћ, такође вјерује да ће роман у догледно вријеме бити екранизован.

Извор: www.barskiportal.com

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: