Билчик: ЕУ не може бити крива за исход избора у Црној Гори

„Црна Гора мора почети трчати у преговорима са Европском унијом (ЕУ), јер ако не предузме реформе, неће напредовати ка ЕУ„, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) шеф Делегације Европског парламента за Црну Гору, Владимир Билчик.

„Црна Гора је била предводница у преговорима са ЕУ, има отворена сва преговарачка поглавља, али само неколико привремено затворених, и то је проблем. Уколико се не десе реформе, Црна Гора се неће приближити ЕУ. Све је у рукама нове Владе и свих институција Црне Горе, па би било добро видјети да су циљеви и посвећеност нове Владе, у односу на чланство земље у ЕУ, у том смислу јасни“, оцјењује Билчик и подсјећа да је ЕУ поручила да би вољела да најмање једна земља из региона буде спремна за чланство у ЕУ до 2024.

Како то постићи и како томе могу допринијети све политичке снаге, из власти и из опозиције, питање је на које одговор треба да нађе нова Влада у Црној Гори, сматра Билчик.

„Остварење тог циља захтијева ширу политичку сарадњу на реформама, достизање уставних већина у Парламенту, и посебно важно: цјеловиту примјену реформи“, наводи Билчик, који очекује да ће наредне седмице Европска комисија објавити Пакет проширења који ће садржати извјештај о напретку Црне Горе према чланству у ЕУ, али и истаћи области у којима нема помака.

„Зато и кажем да Црна Гора мора почети трчати. Очекујем да ће се тај извјештај одразити на приоритете које ће имати нова Влада у Црној Гори“, каже Билчик.

Постизборна атмосфера

У овом моменту Црна Гора има кандидата за мандатара којег је предложила нова парламентарна власт а чију кандидатуру треба да потврди предсједник државе Мило Ђукановић.

Изборима од 30. августа је смијењена тродеценијска власт Демократске партије социјалиста (ДПС) предсједника Мила Ђукановића те формирана нова парламентарна већина из чијих је редова изабран предсједник Скупштине.

Упитан о постизборном периоду у Црној Гори, Билчик поздравља то што су избори протекли мирно и демократски, са великом излазношћу гласача.

„Грађани су гласали за промјене и поздрављам чињеницу да се то већ одразило кроз формирање нових институција у земљи, као што су нови парламент и његов нови предсједник. Очекујемо и формирање нове Владе за што су преговори у току, и то је добар знак за демократију, да се промјене дешавају на организован и миран начин. У исто вријеме, ми у ЕУ и европским институцијама очекујемо да ће се Влада формирати на темељу јасне и стабилне већине, а оно што је кључно за европске институције, посебно за Европски парламент, је да та Влада јасно задржи проевропски курс, не само на ријечима, него – што је још важније- на дјелу“, каже Билчик.

Нову парламентарну већину од 41 посланика у парламенту који има 81 мјесто, чине коалиције „За будућност Црне Горе“ (27 посланика), „Мир је наша нација“ (десет посланика) и „Црно на бијело“ (четири посланика) које предводе Здравко Кривокапић, Алекса Бечић и Дритан Абазовић.

Највећи утицај у најјачој коалицији има просрпски и проруски Демократски фронт (ДФ), другу по снази коалицију предводе Демократе, док окосницу треће коалиције чини грађански покрет УРА.

Када је ријеч о проблемима током преговора о новој Влади ( несугласице око тога треба ли формирати експертску или владу од политичара), Билчик их сматра дијелом унутрашњо-политичке црногорске сцене.

„Али, то је и својеврстан тест стабилности и зрелости демократије у Црној Гори. Важно је да се Влада формира унутар уставних и политичких прерогатива земље. Ми пратимо преговоре и охрабрени смо тиме што је парламент на првој сједници изабрао новог предсједника, а важно је и да су политичке снаге које су раније бојкотовале засједања, сада у парламенту. Надам се да то значи да би нова Влада могла да буде ускоро формирана“, наводи.

Билчик додаје да је Црна Гора годинама до сада била посвећена учлањењу у ЕУ, постала је чланица НАТО и одабрала пут ка Западу и Европи.

„У односу на профил нове Владе, важно је да се то одржи, па чак и ојача. Надам се да ће на врху њене агенде бити прозападни, проевропски и прореформски циљеви. Оно што би могло бити обесхрабрујуће у том смислу је ако би изненада дошло до промјена у очекиваним позицијама Црне Горе према међународним темама. То је нешто што ћемо пажљиво пратити“, каже Билчик на питање РСЕ о томе какав би профил нове Владе могао бити препрека за процес европских интеграција.

„Ово је важно вријеме за Црну Гору, ово су били важни избори, и сви се надамо да ћемо имати посвећену сарадњу са будућом Владом и парламентом„, очекује Билчик.

СПЦ и избори

На питање како коментарише учешће Српске православне цркве (СПЦ) у изборном и постизборном периоду, као што су преговори уочи формирања новог парламента, Билчик каже да је религија важан дио сваког друштва, али подвлачи и ЕУ праксе по овом питању.

„Важно је сачувати слободу вјероисповијести, али је истовремено важно да имамо јасну одвојеност цркве и државе. То је дио политичке праксе широм ЕУ, и то је нешто што сматрамо праксом која би требала да постоји и у земљама кандидаткињама. Важно је да постоји узајамно поштовање за независност државних институција од стране цркве, и обратно. Дакле, политичке одлуке о будућности Црне Горе требају бити донесене од стране политичара и политичких партија те грађана који су их изабрали“, одговара Билчик.

Коментаришући критике из ДПС да ЕУ није, како су навели, адекватно реаговала на мијешање Србије и СПЦ у црногорске изборе, Билчик каже да је у више пута поручивао да кампања треба да буде слободна и фер.

„Још чекамо коначни извјештај посматрачке мисије ОСЦЕ (Организација за европску безбједност и сарадњу) у којем ће бити оцијењен изборни процес, укључујући и кампању. И Пакет проширења ће такође укључивати оцјену политичке ситуације у Црној Гори. Пратили смо све што се догађало, анализирали и изражавали забринутост, али на крају крајева политичке одлуке, политичка кампања и политичке промјене су у рукама њихових актера и грађана у Црној Гори“, додаје Билчик.

Он сматра да се мора раздвојити улога коју ЕУ има у процесу проширења од политичке утакмице у некој земљи.

„Ни у ком случају се не може прихватити да ЕУ на било који начин може бити крива за исход избора у било којој трећој земљи, што укључује и земље кандидаткиње, па и Црну Гору“, ријечи су Билчика.

Ситуација у региону

На питање да ли види опасност од сукоба у региону, о којима је недавно говорио предсједник Ђукановић, када је позвао на заштиту европског простора од потенцијално новог рата на Балкану – како је рекао, у случају обнове етничких конфликта, то не би могао остати локални сукоб – Билчик одговара да из трагичних догађаја деведесетих сви морају научити историјске лекције.

Билчик у поруци Ђукановића ишчитава потребу за оним за што се залажу у ЕУ и парламенту, а то је потреба за регионалном сарадњом међу земљама и етничким групама на Западном Балкану.

„Наша политика је политка проширења са значајним фокусом на помирењу, регионалној сарадњи и способности регионалних актера да налазе заједничка рјешења за конфликте. У том смислу, конфликт је нешто то се мора превенирати, јер то, наравно, није начин којим ће може кретати ка европској перспективи“, закључује Билчик.

(Радио Слободна Европа, Јасна Вукићевић)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: