Биковић: Човјек жели да овлада свијетом, а то нема најбољи исход

Фото: В. Трипић
Ретко кад у животу имате прилику да док нешто радите, знате да то улази у историју. Ми рецимо кад смо радили филм “Слуга” нисмо знали да ће он ући у историју као рекордер и најгледанији филм свих времена. Са овим филмом је супротна ситуација, са овим остварењем смо знали да ће ући у историју, а и био је велики интерес јавности како у Русији тако и на Западу.
Казао је то у разговору за “Глас Српске” глумац Милош Биковић говорећи о новом руском филму “Изазов” који је премијерно приказан у сриједу навече пред бањалучком публиком у “Синеплексу Палас”.
Биковић у овом остварењу игра торакалног хирурга Владислава Николајева, а ријеч је о првом филму у историји који је сниман у свемиру односно у међународној свемирској станици.
„Екипа је летела у космос пре него што сам постао део филма и знао сам да је тај део прошао успешно, јер могла је милион и једна ствар да пође по злу па да се филм не заврши. Ипак, ја сам већ знао да су они успешно одрадили тај део посла тако да када сам ушао у ту причу за мене је то била велика част. Био сам свестан тога да је то велика ствар и било ми је драго да могу да кажем да познајем људе који су урадили тако нешто у космосу, а камоли да будем део тога“, додао је Биковић.
Ви сте снимали у авиону “иљушин”, који би се попео на 9.000 метара надморске висине, да би у понирању до 6.000 метара омогућио 23 секунде бестежинског стања. Колики је ово за Вас био глумачки изазов с обзиром на то да нисте имали дублера за ове сцене и када сте имали у виду да Вам је живот у опасности?
Па добро, то се дешава и када радите каскаде и када аута пролећу поред вас, када сте на мотору. Те ситуације сам имао у току посла.
Јесте, али ипак је овај пут било необичније.
Јесте да, овај пут је било необичније. Али, просто имао сам поверење у људе, односно у стручњаке око мене који су зналци свог посла.
А и Ви сте прошли обуку и за хирурга и за астронаута.
Тако је, имали смо консултанте који су нас обучавали. Не могу да кажем да бих умео да изведем рецимо ту операцију, али ако бих је сад посматрао могао бих да разумем отприлике шта се и због чега ради. Исто важи и за астронауте. Јасно ми је зашто се та врста обуке пролази и шта она треба да да астронаутима и какав осећај они добијају када уђу у то. То је стварно невероватно кад човек крене да размишља, та гравитација и то како је свет устројен, шта све то значи. Човек просто може да се изгуби у тим дубинама.
Људи одувијек покушавају да спознају да ли постоји живот ван земље. Је ли то можда људска жеља за бољим животом тамо негдје или је то просто знатижеља?
И једно и друго у људима постоји, али мислим да је ипак знатижеља у питању. Човек жели да спозна свет око себе. Да га разуме, а касније и да овлада њиме. А видели смо да то нема баш најбољи исход. Тако да мислим да је ипак овај први део те чежње у питању.
Посматрајући филм увидјели смо да до изражаја долази и то да је некако веома тешко ускладити пословни и приватни живот. Да ли је могуће постићи тај склад?
На том треба радити. Није лако постићи баланс поготово ако имате пуно обавеза, али на томе треба радити.
Колико је важно да млађе генерације погледају овај филм и увиде важност професије космонаута? А и генерално да људи стекну увид у тај ризик по живот који носи њихов посао ?
Наравно, свако ће из овог филма извући нешто што он сматра да је њему нека душевна храна. Да ли ће неко научити нешто о томе, да ли ће неко добити емотивну, лепо испричану причу или занимљив филм. Тако да свако ће због нечега доћи и нешто ће понети са собом из биоскопа, неки утисак који је њему доминантан.
Недавно сте снимали сцене за филм “Буди Бог с нама” у Невесињу. Да ли су у плану неки нови пројекти у Републици Српској ?
Не, за сада, али постоји идеја да снимимо трећи део “Јужног ветра” у Републици Српској. Ту идеју разматрамо веома активно, али видећемо још у наредном периоду.
Колико је остварење “Изазов” било буџетски и продукцијски захтјеван пројекат?
Продукцијски несравњиво са било чим на земљи. А буџетски, знате како, овај филм је имао нормалне буџете осим тог дела кад се лети у космос. Ти буџети јесу били добри, за наше услове недостижни, али нису били ништа посебно, ако изузмемо лет у космос, у односу на један стандардан филм.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

