Бијело Поље се у јавности често представља као примјер мултиетничке средине и града у којем се његују принципи равноправности и суживота. Међутим, када се упореде званични подаци о националној структури становништва и састав локалне и државне управе у овом граду, отвара се питање о коме се у јавности готово уопште не говори.
Према попису становништва из 2023. године, у општини Бијело Поље живи нешто мање од 39.000 становника. Национална структура је следећа: Срби чине око 43 одсто, Бошњаци 32 одсто, Црногорци око 15 одсто, док се нешто више од 7 одсто грађана изјаснило као Муслимани.
Оваква структура, барем теоријски, указује на могућност уравнотежене заступљености у локалним институцијама. Ипак, подаци са званичног сајта Општине Бијело Поље говоре другачије.
ИН4С је већ говорио о овој теми, али ма колико се то питање отварало одговор не постоји.
Погледајте како Бошњаци спроводе политички апартхејд у Бијелом Пољу!
Управо нам Бијело Поље даје одговор на наше данашњи текст у ком смо проблематизовали изјаву бившег градоначелника Подгорице Ивана Вуковића. У свом говору, који је држао у Херцег Новом, Вуковић је казао: „Овај град није мање црногорски због тога што у њему већински живе Срби“.
ИН4С је проблематизовао ову изјаву, јер је врло знаковита и вишеслојна.
Шта то уопште значи?
Да ли је икада било рационалне сумње да је Херцег Нови „мање црногорски“ зато што у њему живе Срби? Да ли Срби нису дио Црне Горе? У крајњем, сваки Србин, с правом сматра да је српство управо неодвојив, интегрални дио свега црногорског.
Али, узевши у обзир да Вуковић још није дошао до те спознаје, треба питати оно што је ту од највећег знајача – да ли би исту реченицу Вуковић изговорио у Рожајама? Да ли би тамо рекао – овај град није мање црногорски јер у њему већински живе Бошњаци?
Ако ко докрајчи ДПС, то ће бити Живковић и Вуковић: Једним оком ка Западу, другим оком пут Срба
То је очигледно питање које је неопходно поставити у контексту Бијелог Поља.
Град који је мултиетнички, у ком живи највећи број Срба, ипак није ничији друго до бошњачки. Зашто? Зато што су се тако расподијелиле политичке карте, а то дијељење је евидентно немилосрдно.
Према јавно доступним подацима, у руководећим структурама Општине Бијело Поље, као и у општинским јавним предузећима и установама, доминирају кадрови из истог политичког, вјерског и националног круга. Центар за културу, Кућа Риста Ратковића, Центар за подршку дјеци и породици, Дневни центар „Тиса“, Комунално предузеће, Водовод, као и бројне друге установе, воде директори и руководиоци који долазе из редова бошњачке заједнице или странака које са њом чине власт.
Иста слика видљива је и у државним институцијама које дјелују на територији Бијелог Поља, укључујући и сектор безбједности.
Нема ли никога другог?
Очигледно је да у овом граду нема мјеста за било коју другу националну или вјерску припадност. Оно што ово питање чини додатно осјетљивим јесте чињеница да у Бијелом Пољу несумњиво постоји велики број образованих, стручних и професионално оспособљених грађана православне вјероисповијести који би могли обављати најодговорније функције у локалној и државној управи. Зато се као суштинско намеће питање: по којим се критеријумима врши избор кадрова и да ли су ти критеријуми једнаки за све?
Ако један град „није мање црногорски“ зато што у њему живе Срби, поставља се логично питање — зашто се у пракси понаша као да у појединим срединама српско, православно становништо нема право на пун институционални капацитет?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Вуковић је комунистички црв
Па и Председник Скупштине општине је муслиман. И то сте требали да констатујете.